Fiskalni savet: deficit budžeta raste na 3,5 odsto BDP-a

Fiskalni savet Republike Srbije je 24. avgusta ocenio da rebalans budžeta za 2026. godinu diže planirani deficit republičkog budžeta sa tri na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno za 59 milijardi dinara (oko 503 miliona evra). Ocenu je Savet objavio istog dana kada je Skupština Srbije, na vanrednoj sednici, počela raspravu o istom rebalansu, kao prvoj od ukupno 59 tačaka dnevnog reda.

Po računici Fiskalnog saveta, bez rebalansa bi deficit ove godine iznosio između dva i 2,5 odsto BDP-a. To znači da rebalans, gledano iz tog ugla, pogoršava fiskalni rezultat za više od jednog procentnog poena, a ne za pola, koliko bi izlazilo da se poredi samo sa ranije planiranih tri odsto.

“Ovakva vanredna fiskalna ekspanzija bila bi ekonomski opravdana u slučaju naglog pogoršanja privrednih kretanja.”

Tako Fiskalni savet, u oceni predloga rebalansa, obrazlaže zašto smatra da povećanje deficita ove godine nema ekonomsko pokriće: privredni rast je blizu svog potencijala, a Vlada je nedavno prognozu rasta za 2026. povisila sa tri na 3,3 odsto. Savet upozorava da dodatno podsticanje tražnje u takvim uslovima ne doprinosi rastu, nego pojačava inflatorne pritiske.

Zašto se brojke o deficitu razlikuju

Oko polazne tačke od koje se deficit meri, izvori se ne slažu. Pisana ocena Fiskalnog saveta računa povećanje sa tri na 3,5 odsto BDP-a. Član istog Saveta, Nikola Altiparmakov, je na sednici skupštinskog Odbora za finansije naveo drugačiji raspon, sa 2,5 na 3,5 odsto. Altiparmakov je pritom ocenio da rebalans nije neposredan makroekonomski rizik, jer rashodi po pravilu neće biti izvršeni u potpunosti, pa bi ostvareni deficit mogao da bude bliži tri odsto BDP-a nego planiranih 3,5 odsto.

Rashodi budžeta rastu za oko 172 milijarde dinara (1,47 milijardi evra), prihodi za 112,5 milijardi dinara (959 miliona evra). Najveći pojedinačni trošak su jednokratne isplate stanovništvu, blizu 100 milijardi dinara (853 miliona evra). Uz njih, izdvajanja za odbranu rastu za 41 milijardu dinara (350 miliona evra), a subvencije javnom preduzeću za puteve za 22 milijarde dinara (188 miliona evra). Kapitalni rashodi Republike u drugim oblastima se, u isto vreme, smanjuju za oko 20 milijardi dinara (171 milion evra).

Na prihodnoj strani, oko 80 milijardi dinara (682 miliona evra) dolazi iz neporeskih izvora: dobiti državnih preduzeća i dividende Narodne banke Srbije. Fiskalni savet te prilive označava kao nestalne i navodi da njihovo poreklo u obrazloženju rebalansa nije dovoljno transparentno prikazano. Istovremeno, niže akcize na naftne derivate umanjuju prihode za oko 30 milijardi dinara (256 miliona evra), dok prihod od poreza na dodatu vrednost, zaključno sa julom, beleži rast od 10 odsto u odnosu na isti period prošle godine, iznad ranije planiranih 8,2 odsto.

Savet u oceni navodi i da je rebalans, kao i raniji, pripreman i usvajan uz nedovoljnu transparentnost i vrlo kratke rokove, i projektuje javni dug ispod 45 odsto BDP-a na kraju 2026.

Odbor za poljoprivredu ubrzao proceduru

Deo rebalansa koji se odnosi na poljoprivredu Odbor Skupštine za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu usvojio je istog dana, po hitnom postupku i bez rasprave, kako bi stigao u Ministarstvo finansija pre početka plenarne sednice. Predsednik odbora Marijan Rističević nije dao reč poslaniku Miroslavu Aleksiću da govori o rebalansu, uz obrazloženje da se za diskusiju prijavio prekasno.

“Vlast je uništila poljoprivredu i selo i Srbija je postala neto uvoznik hrane.”

Rekao je Aleksić, poslanik Narodnog pokreta Srbije, na sednici Odbora, dodajući da su ratarski proizvodi jeftini i da poljoprivrednici Srbije ne mogu da budu konkurentni ni proizvođačima iz Albanije.

Srpske novine su ranije pisale o iznosu pomoći koju rebalans donosi građanima. Ocena Fiskalnog saveta sada prvi put stavlja brojku na drugu stranu tog računa: koliko ta pomoć, zajedno sa ostalim novim rashodima, košta u povećanju deficita i kakav pritisak to pravi na inflaciju u godini pred parlamentarne izbore.