Minić: preko 10 stranih firmi zatvorilo ili najavilo gašenje
Član Fiskalnog saveta Slobodan Minić kaže da je model rasta na stranim investicijama i subvencijama potrošen. Navodi i razliku između odliva profita i priliva deviza od stranih direktnih investicija.
Više od deset stranih kompanija koje su koristile državne podsticaje zatvorilo je pogone ili najavilo gašenje od početka 2023. godine, a najmanje isto toliko ih je smanjilo obim proizvodnje. Te podatke RTS iznosi u prilogu o oceni člana Fiskalnog saveta Slobodana Minića, koju je Minić dao u nedelju, 8. novembra. Među firmama koje odlaze je i Drekslmajer u Zrenjaninu, čiji je odlazak iz Srbije najavljen do kraja sledeće godine, a o zatvaranju te fabrike do marta 2027. pisali smo ranije.
Minić je za RTS poručio da je dosadašnji model privlačenja stranih investicija iscrpljen i da je potrebno stvoriti uslove za snažniji razvoj domaće privrede.
Zašto strani investitori odlaze iz Srbije?
Prema Minićevoj oceni, razlog je pre svega ekonomski. Srbija više nije destinacija sa obilnom i jeftinom radnom snagom, kakva je bila pre desetak godina. Na odlazak pojedinih kompanija uticale su i međunarodne okolnosti, pre svega kriza u evropskoj automobilskoj industriji, koja je pogodila i domaće fabrike iz tog sektora.
„Model koji je postojao prethodnih desetak godina, a koji se zasnivao na privlačenju investitora zainteresovanih pre svega za jeftiniju radnu snagu i državne subvencije, praktično je potrošen. Kada više nema jeftine radne snage, kompanije nemaju tako snažan razlog da ostanu, posebno kada isteknu subvencije“
Tako je Minić objasnio zašto subvencije same ne drže investitore. On navodi da su investitori uglavnom ostajali dok su subvencije trajale. Srbija je u poslednjih desetak godina potpisala ugovore o subvencijama sa više od 250 stranih investitora, ali, kaže Minić, taj model nije pratio prelazak na kompanije sa višom dodatom vrednošću, koje mogu da plate veće zarade.
Pojedinačne razloge Minić je nabrojao ovako:
- rast prosečnih zarada
- rast minimalnih zarada
- realno jačanje evra
- kriza evropske automobilske industrije
Cena rada je, kako je rekao, ključna:
„Prvo, Srbija više nema toliko ni obilnu ni jeftinu radnu snagu. Troškovi rada u tradicionalnim radno-intenzivnim delatnostima su se gotovo izjednačili sa Centralnom i Istočnom Evropom.“
Koliko radnih mesta je u pitanju?
RTS navodi procenu da se gubitak radnih mesta kreće od nekoliko hiljada do desetak hiljada, a možda i nešto više. Minić ocenjuje da odlazak pojedinih investitora na nivou države nije dramatičan, ali da posledice mogu biti značajne u lokalnim sredinama. Kad iz manje i slabije razvijene sredine ode veliki poslodavac, gube se i posao lokalnih trgovaca, prevoznika i drugih privrednika vezanih za fabriku, a lokalna samouprava ostaje bez dela prihoda.
Ukupne investicije u Srbiji čine oko 23% BDP-a. Od toga strane direktne investicije donose oko 4%, isto toliko i domaće privatne investicije, a ostatak otpada na državu i domaćinstva. Minić iz toga izvodi da nedovoljno ulažu i strani i domaći privatni sektor. Strane investicije, dodaje, nisu problem same po sebi, nego je pitanje njihov kvalitet i struktura.
Šta odliv profita znači za dinar?
Minić je ukazao i na platni bilans. Poredio je odlive po osnovu profita, dividendi i kamata sa novim devizama koje su u zemlju stigle po osnovu stranih direktnih investicija (SDI). Prošle godine su odlivi bili za preko dve milijarde veći od tog priliva, a u prvih osam meseci 2026. ta razlika iznosi 1,6 milijardi. Valuta u izjavi nije navedena.
„Prošle godine, odlivi po osnovu profita, dividendi i kamata su bili za preko dve milijarde iznad onoga što je stiglo od novih deviza u zemlju po osnovu SDI. A recimo, u prvih 8 meseci ove godine, to je već 1,6 milijardi. To nije neposredni problem, ali u srednjem roku može da bude problem za Srbiju, jer mi imamo visok taj strukturni deficit platnog bilansa“
Takva neravnoteža, objasnio je Minić, u srednjem roku može da stvori pritisak na dinar, a time i na Narodnu banku Srbije da prodaje devize radi stabilnosti kursa, umesto da otkupljuje viškove deviza.
Šta predlaže član Fiskalnog saveta?
Minić tvrdi da preusmeravanje subvencija nije dovoljno. Za domaći privatni sektor ključni su bolji uslovi poslovanja:
„Nisu to samo subvencije koje treba preusmeravati, za privatni sektor je ključno da se pravila igre unaprede, da se uspostavi vladavina prava, efikasne institucije, sprovođenje propisa“
On podseća da domaći privrednici nisu imali isti nivo sigurnosti kao strani investitori, koji su pored državnih garancija bili zaštićeni i međunarodnim ugovorima. U početku programa subvencija, pre desetak do petnaest godina, udeo domaćih privatnih preduzeća među korisnicima bio je vrlo mali, a i kasnije povećan i dalje je nizak.
Govoreći o poreskim predlozima koje iznosi Studentska lista, Minić vidi prostor za veću progresivnost poreza na dohodak, jer važeći zakon potiče s početka 2000-ih. Reforma bi, prema njemu, morala da bude fiskalno neutralna, bez previše oštre progresije. Povećanje neoporezivog dela zarade moglo bi delimično da se nadoknadi progresivnijim stopama, ali i većim oporezivanjem sektora koji su u Srbiji oporezovani povoljnije nego drugde. Kao mogućnosti je naveo PDV na finansijske usluge, što bi obuhvatilo i bankarski sektor, i veće takse i dažbine za rudarski sektor.
Za podršku domaćim tehnološkim firmama i startapima Minić traži pouzdan i dugoročno održiv izvor finansiranja. Ideja da se deo tih programa plati iz fondova popunjenih oduzetom nezakonito stečenom imovinom može da se razmatra, ali ne bi smela da bude osnova sistema, jer sudski postupci za oduzimanje imovine mogu trajati godinama.
