Elid otpustio 27 radnika posle štrajka zbog šest plata

Fabrika elektroinstalacionog materijala Elid u Donjem Dušniku kod Gadžinog Hana otpustila je 25. avgusta 27 radnika, dva meseca pošto su dva puta štrajkovali zbog neisplaćenih zarada. Otkazi su, prema rešenjima koja radnici pokazuju agenciji Beta, obrazloženi narušavanjem radne discipline, čime otpušteni gube pravo i na otpremninu i na novčanu naknadu Nacionalne službe za zapošljavanje.

Vlasnik i direktor fabrike Slaviša Milić rešenja je uručio pošto radnici nisu prihvatili njegov predlog da tri meseca rade bez plate, a da im tek onda isplati zaostale zarade.

„Pošto su uporno odbijali da potpišu rešenje koje sam im nudio, nisam imao drugog izlaza, morao sam da im uručim otkaze. Oni najavljuju da će me tužiti zbog toga, a ja ću svakako se braniti, neću sedeti i gledati samo kako me tuže“, rekao je Milić za Betu.

Koliko su radnici primili od januara

Radnici i vlasnik se ne slažu oko iznosa duga. Radnik Zvonko Petković za Betu je rekao da su od početka godine do 15. juna, po zaposlenom, primili ukupno 30.000 dinara. Milić tvrdi suprotno: da im je u aprilu, novcem od prodaje sopstvenog stana u Novom Sadu, isplatio celu januarsku, februarsku i martovsku zaradu, kao i polovinu aprilske.

„Poslednje tri godine plate su nam kasnile po dva, tri ili četiri meseca, ali od početka godine do 15. juna radili smo za 30.000 dinara. Vlasnik nam je stalno odlagao isplatu plata govoreći da firma posluje sa gubitkom, a pri tom smo mi normalno radili i proizvodi su odlazili kupcima“, objasnio je Petković.

Radnicima je, kaže Petković, „prekipelo“ u junu, pa su proizvodnju prekinuli na dva dana. Milić je, po njegovim rečima, drugog dana tog prvog štrajka u fabriku došao sa dva advokata i pisanim predlogom dinamike isplate.

„Drugog dana štrajka Milić je došao u fabriku sa dva advokata i svojim predlogom za isplatu zaostalih plata. Taj predlog je, pred nama svima, potpisao i pečatirao“, kazao je Petković.

Predlog je predviđao da radnici do 23. jula dobiju zaostatak januarske zarade, celu februarsku i polovinu martovske plate, a do 20. jula i preostalih dve i po plate: drugu polovinu marta, april i maj.

„Taj predlog, koji mi čuvamo kao dokaz za sud, sadržao je i tačke da vlasnik kontinuirano nabavlja repromaterijal, da se plate ubuduće redovno isplaćuju i da se, u slučaju da se ponovo kasni sa isplatom plata, obustavi proizvodnja“, kazao je Petković.

Radnici su se, kako tvrdi, posle toga vratili na posao, ali obećane isplate nisu stigle, pa su u julu ponovo stupili u štrajk.

„Tada je krenuo da nam preti otkazima, govorio nam je postoji zakon po kome se radi bez para i navodio primere beogradskih apoteka gde zaposleni navodno ne primaju plate godinu dana“, rekao je Petković.

Tužba, izvršitelji i rok do penzije

Radnici su, dodaje Petković, potom angažovali advokata, podneli tužbu Privrednom sudu i pokrenuli prinudnu naplatu zaostalih zarada preko izvršitelja. Milić na taj potez gleda kao na dodatni trošak koji fabrika teško podnosi.

„Na žalost, radnici su odneli platne liste izvršiteljima koji su jedva dočekali to jer naplaćuju po naplati jedne plate 23.400 dinara. Naplata dve plate za 27 radnika i troškova izvršenja je mnogo para za ‚Elid‘“, izjavio je Milić.

Od 27 otpuštenih, 15 radnika je čitav svoj radni vek provelo u Elidu, a nekima od penzionisanja nedostaje samo godinu dana. Prema Petkovićevim rečima, svih 11 godina otkako je Milić vlasnik, radnici su primali minimalnu zaradu, sa izuzetkom nekolicine majstora koji su održavali mašine u proizvodnji i imali platu veću za desetak hiljada dinara.

Fabrika koja je nekad imala 450 zaposlenih

Elid je osnovan 1963. godine i sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka bio je jedna od najuspešnijih fabrika na jugu Srbije, sa oko 450 zaposlenih. Posle prve privatizacije 2004. godine, kada ga je kupio niški biznismen Jovica Stefanović Nini, obim proizvodnje i broj zaposlenih počeli su da opadaju.

Firma Elektroplamen, čiji je vlasnik Milić, kupila je Elid i njegovih 14 proizvodnih objekata pre 11 godina za 54,9 miliona dinara (~469.000 evra).

Milić tvrdi da mu ograničeno tržište i skupa proizvodnja ne ostavljaju dovoljno prihoda da pokrije troškove poslovanja, pa je poslednjih meseci rasprodavao imovinu, sopstvenu i firminu.

„Naš tržište je ograničeno, a proizvodnja skupa tako da nemamo dovoljno zarađenog novca da bi isplatili sve troškove poslovanja. Nije mi preostalo ništa drugo nego da prodajem imovinu ‚Elida‘ i svoju ličnu imovinu da bih nastavio dalje da poslujem“, rekao je Milić.

Pokušao je, kaže, da proda fabrički vrtić za 200 evra po kvadratu, kao i stanove u stambenoj zgradi koju je Elid ranije izgradio u Dušniku, ali kupaca nije bilo, pa je prodao sopstveni stan u Novom Sadu. Najavljuje i prodaju stana u Bijeljini, kako bi fabrika nastavila da radi.

Radnici su otkaze, prema Petkovićevim rečima, već primili, ali spor oko zaostalih zarada, otpremnina i rešenja koja im omogućavaju prijavu na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje sada nastavlja pred Privrednim sudom.