Volkswagen sprema rez do 140.000 radnih mesta u Nemačkoj

Volkswagen traži smanjenje opštih troškova za najmanje 10 milijardi evra, a taj cilj je u središtu serije sastanaka koje je uprava kompanije 25. avgusta počela sa zaposlenima u Volfsburgu. Prvi čovek koncerna Oliver Blume i direktor brenda Volkswagen Tomas Šefer predstavljaju plan restrukturiranja u matičnoj fabrici, prvi put licem u lice sa radnicima otkako su procureli detalji o obimu rezova.

Sastanci se nastavljaju 26. avgusta u Emdenu i Cvikauu. Finansijski direktor Arno Antlic govori 31. avgusta u Hanoveru, dok komunikaciju u ostalim nemačkim pogonima preuzima Tomas Šmal, član uprave zadužen za komponente. Reč je o devet skupova sa zaposlenima u sedam dana, formatu kojim uprava pokušava da odgovori direktno posle neuspešnog ultimatuma radničkog saveta iz perioda pre letnjeg odmora.

Koliko radnih mesta je ugroženo

Zvaničan plan predviđa ukidanje do 100.000 radnih mesta. Predstavnici zaposlenih, međutim, upozoravaju da bi konačan broj mogao da dostigne 140.000, računajući i pozicije kod dobavljača i u pratećim delatnostima. Volkswagen u svetu ima oko 657.000 zaposlenih, a kao najugroženiji pogoni se navode fabrike u Emdenu, Hanoveru i Cvikauu, kao i Audijeva fabrika u Nekarsulmu.

Uprava tvrdi da su troškovi u nemačkim pogonima oko 30% viši nego kod pojedinih konkurenata. Plan zato predviđa i smanjenje evropskih proizvodnih kapaciteta za više od 500.000 vozila godišnje, kao i sužavanje modelske palete za do 50% do 2035. godine, uz smanjenje broja opcija opreme za do 75%. Rezultate koncerna, prema ranijim navodima uprave, dodatno opterećuju pad prodaje u Kini i nedovoljno iskorišćeni kapaciteti u nemačkim fabrikama.

Ovo nije prvi krug smanjenja kroz koji zaposleni prolaze. Radnici su ranije već pristali na ukidanje desetina hiljada radnih mesta, da bi im potom bilo saopšteno da su potrebna i dodatna smanjenja, što je među zaposlenima dodatno podiglo nepoverenje prema najavama iz Volfsburga.

Ovde treba ispraviti jednu tačku koja se poslednjih dana pogrešno prenosi kao najava. Nemačke fabrike su prošle godine već ostvarile prosečnu uštedu troškova od 20% po pogonu, dakle reč je o ostvarenom rezultatu, ne o budućem cilju. Blume je poručio zaposlenima da mu ni to nije dovoljno, jer je koncern, kako je rekao, prevelik i prekomplikovan da bi tim tempom stigao do potrebne uštede.

Oko konačnog cilja profitabilnosti izvori se razilaze. Agencija Bloomberg prenosi da Blume traži profitnu marginu od 9%, dok nemački mediji pišu o rasponu od 8% do 10% prihoda do 2030. godine. Trenutna marža Volkswagena iznosi 3,8%.

Šta kaže sindikat

Predsednica sindikata IG Metal Kristijane Bener taj cilj je javno odbacila, nazvavši ga kulom u vazduhu i tražeći od uprave konkretne mere umesto novih najava. Lokalni sindikalni predstavnik u fabrici najavio je da je sindikat spreman da razmotri štrajk ukoliko Blume ne odustane od plana.

O razmerama otpora govori i ocena Volfganga Šredera, profesora političkih nauka na Univerzitetu u Kaselu koji prati odnose nemačkih poslodavaca i radnika:

Mnogo je protivnika, mnogo onih koji mogu da stave veto, a malo je podrške.

Pokrajina Donja Saksonija, koja u nadzornom odboru Volkswagena ima pravo veta na strateške odluke, dodatno sužava Blumeov manevarski prostor. Uprava mora u naredne dve nedelje da ubedi taj odbor u ciljeve do 2030. godine, a već u julu je na istom telu naišla na otpor, pre svega predstavnika zaposlenih i pokrajinske vlade.

Pritisak na Blumea stiže i od porodičnog holdinga Porše i Pih, vlasnika kontrolnog paketa Volkswagena, koji je upravu pozvao da ubrza transformaciju i tu fazu kompanije nazvao istorijskom prekretnicom. Porodica ima i sopstveni razlog za žurbu: pad profita Volkswagena i Poršea direktno smanjuje dividende na koje se dugo oslanjala.