Privatni vrtići u Beogradu zaradili 17,52 milijardi dinara
Prihodi privatnih vrtića u Srbiji skočili na 17,52 milijardi dinara, 50,4 odsto više nego 2023. Iza rasta stoji gradska subvencija od 33.000 dinara po detetu.
Privatne predškolske ustanove u Srbiji su u 2025. godini ostvarile ukupan prihod od 17,52 milijardi dinara (~149,4 miliona EUR), pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall za 413 registrovanih kompanija u delatnosti predškolskog obrazovanja. To je 50,4% više nego 2023. godine. U istom periodu dobit tih ustanova porasla je skoro 64%, a broj zaposlenih 16,5%.
Rast prihoda vremenski se poklapa sa promenom sistema gradskih subvencija za privatne vrtiće. Do 2023. godine maksimalan iznos subvencije u Beogradu iznosio je 22.000 dinara (~188 EUR) i umanjivao se prema broju dana kada dete nije dolazilo u vrtić. Grad je te godine subvenciju podigao na 100% ekonomske cene, prvo na 28.000 dinara (~239 EUR), a potom na 33.000 dinara (~281 EUR) po detetu, bez umanjenja za izostanke. Iznos od 33.000 dinara zadržan je i za 2025. godinu.
Aleksandra Čamagić, gradska sekretarka za obrazovanje i dečju zaštitu, objašnjava promenu ovako:
“Mi subvencionišemo dete, odnosno roditelja i naša želja je bila da pomognemo svaku porodicu da može da priušti svom detetu što jednostavniji boravak deteta u vrtiću. Iznos subvencije je 33.000, on je fiksni, ne umanjuje se, tako da postoji veliki napredak i na tom polju u odnosu na prethodnih par godina, kada se iznos te subvencije koju su roditelji dobijali umanjivao i za nedolazak deteta. Sada roditelji više ne moraju da brinu o tome, deca u privatnim i državnim vrtićima su u istom položaju. Svako dete ostvaruje pravo na 33.000 dinara koje može iskoristiti u nekoj od privatnih ustanova.”
Efekat na broj upisane dece je merljiv. Ukupan broj dece u predškolskom sistemu u Beogradu porastao je sa oko 81.500 u 2022. na oko 86.000 danas. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u beogradskom regionu je u školskoj 2025/26. godini u vrtiće upisano ukupno 75.822 dece: 54.294, odnosno 71,6%, u javne ustanove, a 21.528 u privatne. Odnos broja ustanova je obrnut: od ukupno 229 predškolskih ustanova u beogradskom regionu, čak 212 su privatne, a samo 17 javne. Privatni sektor tako drži gotovo 93% broja ustanova, ali manje od trećine upisane dece, jer javne ustanove imaju znatno razvijeniju mrežu objekata.
Na vrhu liste po prihodima za 2025. godinu nalazi se Chartwell International School, sa gotovo 1,38 milijardi dinara (~11,8 miliona EUR). Reč je o međunarodnoj školi registrovanoj pod delatnošću predškolskog obrazovanja, sa mnogo širom ponudom od klasičnog vrtića, pa je poređenje sa ostalim ustanovama uslovno. Među ustanovama koje odgovaraju klasičnom modelu privatnog vrtića najveći prihod ostvarila je Predškolska ustanova Kung-Fu Panda, sa 439,2 miliona dinara (~3,75 miliona EUR). Slede Happy Kids sa 277,8 miliona dinara (~2,37 miliona EUR), Baby Palace Anđela sa 261 milionom dinara (~2,23 miliona EUR), Mega Kids Beograd, ogranak Novi Beograd, sa 253,8 miliona dinara (~2,16 miliona EUR), Mačak Garfild sa 223,4 miliona dinara (~1,9 miliona EUR) i Trešnjober sa 213,6 miliona dinara (~1,82 miliona EUR).
Tržište pritom nije koncentrisano u nekoliko velikih sistema. Prvih pet kompanija po prihodima ostvarilo je oko 2,61 milijardu dinara (~22,25 miliona EUR), odnosno 14,9% ukupnih prihoda delatnosti. Prvih deset ustanova drži 3,57 milijardi dinara (~30,44 miliona EUR), odnosno 20,4% tržišta. Ostatak, oko 80%, i dalje se raspoređuje na veliki broj manjih ustanova, što je tipično za sektor u kome je ulazna prepreka niska, a najveći trošak, prostor i vaspitačko osoblje, raste linearno sa brojem dece, ne sa brojem lokacija.
Geografski, tržište je najjače koncentrisano u Beogradu, dok se od ostalih centara izdvajaju Novi Sad i Kragujevac. Podaci pokazuju gde je otišao novac koji roditelji i grad zajedno uplaćuju: subvencija je ukinula najveći deo troška za roditelje, potražnja je porasla, a najveći deo tog novca danas ide u desetine srednjih i manjih privatnih ustanova, a ne u nekoliko dominantnih lanaca. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste koliko dugo grad može da drži subvenciju na 100% ekonomske cene dok broj privatnih ustanova i dalje raste iz godine u godinu.
