Subvencija za seme od 17.000 dinara po hektaru čeka poziv

Subvencija za sertifikovano seme od 17.000 dinara po hektaru nije isplaćena, a javni poziv za nju do 2. novembra nije raspisan, iako je prema pisanju N1 rok po kalendaru istekao krajem oktobra. Udruženja poljoprivrednika traže hitnu isplatu, dok ministar poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragan Glamočić postavlja pitanje da li ministarstvo ima politički legitimitet da nastavi sa pozivima.

Podsticaj važi za sertifikovano seme, najviše za 100 hektara po gazdinstvu. To znači gornju granicu od 1,7 miliona dinara (oko 14.500 evra po kursu od oko 117 dinara za evro) po gazdinstvu. Dogovor o njemu, prema tekstu Danasa, potiče iz novembra 2023. godine i postignut je sa tadašnjom premijerkom Anom Brnabić.

Do kada je subvencija trebalo da bude isplaćena?

Izvori se razilaze oko tačnog roka. N1 navodi da je isplata po važećem kalendaru trebalo da bude gotova do kraja oktobra i da je rok za javni poziv istekao 31. oktobra. Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata, rekao je za AgroSmart, u tekstu objavljenom 31. oktobra, da rok za isplatu ističe 1. novembra. Ni u jednom od tekstova koje smo pregledali nema potvrde da je poziv raspisan.

Glamočić je ranije tvrdio da će se kalendar poštovati i da je isplata subvencije za seme predviđena u periodu od septembra do oktobra. Poljoprivrednik Goran Filipović iz Kisača kaže da je ministar obećanje dao još u proleće:

„Glamočić je u proleće rekao da će subvencije za seme biti isplaćene pre jesenje setve. Optimalni rok za setvu pšenice se završava za desetak dana, zemlja je tvrda, jer je svega deset litara kiše palo po kvadratu i nemoguće je obraditi je“, rekao je Filipović u tekstu Danasa, objavljenom pre izbora 25. oktobra.

Šta je ministar rekao 2. novembra?

Glamočić je, prema izveštaju N1 od 2. novembra, izjavio da je ministarstvo spremno da nastavi raspisivanje javnih poziva za investicione mere u poljoprivredi. Subvencija za seme u tom izveštaju nije posebno imenovana. „Mi smo napravili plan i poštovali kalendar, ali sada se postavlja pitanje imamo li politički legitimitet“, rekao je Glamočić za Agro TV, u emisiji „Dobra zemlja“.

Ministar je dodao da je pročitao kako Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije traži obustavu nacionalnih konkursa za investicione mere, pa očekuje da se udruženja izjasne. „Moj apel njima je da se dogovore između sebe da li žele da radimo i delimo i dalje kako je bilo, da raspisujemo javne pozive ili da stanemo“, rekao je on. Glamočić je naveo i da su mere planirane i budžetirane.

O promeni vlasti govorio je otvoreno:

„Bolje je za sve da dođe do primopredaje vlasti što je pre moguće da bi mogle stvari da se vode, jer mi više nemamo politički legitimitet. Narod se opredelio da većinu da nekome drugome“, rekao je Glamočić.

Prema istom izveštaju, ministar je ranije najavio i sledeće:

• odluku o drugoj rati podsticaja za biljnu proizvodnju prepušta narednoj vladi, a iznosi neće biti isti za sve poljoprivrednike
• započete isplate se nastavljaju
• poljoprivredni krediti ostaju pod dosadašnjim uslovima: kamata od 1% za žene i mlađe od 40 godina, 3% za ostale, a krediti za veštačko đubrivo su bez kamate

Šta poručuju udruženja poljoprivrednika?

Reagovanja su stigla istog dana. Inicijativa za opstanak poljoprivrednika traži obustavu isplata i ispitivanje zloupotreba, a Glamočić predlaže da se udruženja prvo dogovore. Jovica Jakšić, predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije, rekao je za N1 da to ne može biti izgovor: „Subvencije treba da se isplate jer nemamo pare ni za gorivo, a setva pšenice se otežano odvija.“ Zloupotrebe treba ispitati posle isplate, dodao je, jer su i oni za to. O predlogu da se udruženja dogovore rekao je: „Kako da se dogovore kada ima toliko udruženja jer je svaki ministar kada je došao na vlast pravio svoja udruženja i izazivao okršaje među njima.“

Predsednik Upravnog odbora Udruženja poljoprivrednika Subotice Marko Gabrić podsetio je da je Glamočić još u tehničkom mandatu i da je subvencija po kalendaru trebalo da bude isplaćena do kraja oktobra. „Izgleda da su potrošili te pare na izbornu kampanju i sada nemaju odakle da isplate“, rekao je Gabrić. To je njegova procena, a u izvorima koje smo pregledali ministarstvo na nju nije odgovorilo.

Predsednik Udruženja poljoprivrednika „Stig“ Nedeljko Savić kaže da je ministar pre izbora obećao poštovanje kalendara isplata. „Dok sedi na tom mestu Glamočić mora da radi svoj posao, a ne da se sveti poljoprivrednicima na ovaj način“, rekao je Savić.

Peđa Veljković iz Udruženja poljoprivrednika Šumadije i Pomoravlja zatražio je poziv bez odlaganja:

„To što je budžet prazan to nije problem Studentske liste. Sve što Glamočić priča je prevara. Zahtevamo da odmah raspiše javni poziv za isplatu subvencija“, rekao je Veljković za N1.

Zlatko Kokanović, predsednik Udruženja za spas i opstanak stočara Zapadne Srbije, navodi da nisu isplaćene ni subvencije za osiguranje ni premija za mleko, koje su po njegovim rečima već trebalo da budu isplaćene. „On sada prebacuje odgovornost na druge jer, verovatno nema para u budžetu“, rekao je Kokanović.

Koliko je pšenice zasejano?

Zvanični podatak o zasejanim površinama u izvorima nema, a procene udruženja se razlikuju. Kleut tvrdi da nije zasejano ni 50% planiranih površina pod pšenicom, da je optimalni rok za setvu prošao pre nekoliko dana i da bi kašnjenje moglo da umanji prinos, jer pšenica neće stići da se ukoreni pre mraza. U tekstu Danasa, pre izbora, ratari su govorili da je zasejano „možda svega nekoliko procenata“ planiranih površina. Jakšić je tada naveo da ratari iz okoline Bavaništa u južnom Banatu nisu posejali ni 5% planiranih površina.

Kleut kaže da poljoprivrednici još nisu izmirili obaveze za repromaterijal uzet za prošlogodišnju setvu, a sada moraju ponovo da se zadužuju. „Suša je, cene ratarskih proizvoda su niske, poljoprivrednici nemaju novca za setvu, a ministar u tehničkom mandatu Dragan Glamočić nije objavio ni javni poziv čime je ugrozio prehrambenu sigurnost zemlje i egzistenciju poljoprivrednika“, rekao je Kleut za AgroSmart. Jakšić je za N1 dodao: „Nikada se kao u poslednje dve-tri godine nije desilo da poljoprivrednici ne mogu da plate rate za kredite.“

Iz okoline Kraljeva, kako je Danas preneo, Predrag Veljković kaže da je tamošnja zemlja teža nego u Vojvodini i da se ne može obraditi ni teškim mašinama. „Setva čeka, zemlja je kao beton, ljudi su bez novca, a prema nezvaničnim informacijama nema ga ni u budžetu Ministarstva poljoprivrede za isplatu subvencija za junice i seme“, rekao je Veljković. Poljoprivrednik Vukašin Ristić iz okoline Pančeva obrađuje 250 hektara, a pšenicu bi trebalo da poseje na trećini. Još nije počeo, jer je pala samo desetak litara kiše po kvadratnom metru, a kako kaže, trebalo bi 100 do 200.

Filipović je za Danas izneo i račun o budžetu. Ako je tačno da je Glamočić izjavio da je isplaćeno 85% subvencija iz budžeta, rekao je, ne veruje da u preostalih 15% ima novca za seme: „Ne verujem da u preostalih 15 odsto ima para za isplatu subvencije za seme. Ne znam gde je taj novac ako kažu da je budžet kao i prošle godine kad su isplaćene subvencije za seme, gde su te pare u ovogodišnjem budžetu.“ On tvrdi i da je prekršen dogovor o povraćaju akcize na gorivo od 50 dinara po litru, jer je jedno vreme isplaćivano 39 dinara. To je Filipovićeva tvrdnja, a ne utvrđena činjenica.