Jesenja setva: Kleut tvrdi da 90% njiva nije obrađeno
Predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata tvrdi da setva kasni, da drugi deo subvencije od 17.000 dinara po hektaru nije isplaćen i osporava procenu roda zavoda za statistiku.
Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata, tvrdi da je 90 odsto njiva ostalo neobrađeno pred jesenju setvu, dve nedelje pre isteka optimalnog roka. Izjave je dao za Biznis.rs, a objavljene su 11. oktobra 2026.
Kleut kao razloge navodi vreme i novac. „Optimalni rok za setvu traje do 25. oktobra, a vremenski uslovi nam ne idu naruku zbog katastrofalne suše“, rekao je za Biznis.rs. Dodao je da „još uvek nismo imali adekvatnu kišu pred setvu, a nemamo ni dovoljno novca da je obavimo“. Stanje na njivama opisao je kratko: „I vremenski uslovi su katastrofalni, 90 odsto njiva nije obrađeno i niko ništa ne seje“.
Šta je sa drugim delom subvencije od 17.000 dinara?
Kleut kaže da je reč o drugom delu subvencija za biljnu proizvodnju od 17.000 dinara po hektaru (oko 145 evra), koji još nije isplaćen. Prema njegovim rečima, resor najavljuje smanjenje tog iznosa, a on to ocenjuje ovako: „Ministar najavljuje smanjenje drugog dela subvencije od 17.000 dinara, što direktno ugrožava prehrambenu sigurnost zemlje.“ Tekst Biznis.rs ne navodi ime ministra, a potvrde iz ministarstva u njemu nema.
Sličan iznos pominjao je i Mikloš Nađ, predsednik Saveza agrarnih udruženja Vojvodine. Nađ je 18. septembra za agenciju Beta rekao da ministar poljoprivrede Dragan Glamočić nije dao datum isplate subvencije za seme od 17.000 dinara, koja bi prema kalendaru isplata trebalo da stigne u septembru i oktobru. „Glamočić je rekao da će učiniti sve da isplata bude što pre, ali bez konkretnog datuma“, naveo je Nađ. Ministarstvo tada nije odgovorilo ni na pitanje Bete kada isplata počinje, a o smanjenju u Nađevoj izjavi nema reči. Iz dva teksta ne proizlazi da je reč o istoj isplati, pa se to ovde ne tvrdi.
Koliko je rod: zavod procenjuje rast, Kleut pad
Republički zavod za statistiku (RZS) procenjuje, prema stanju useva 5. septembra, da će proizvodnja pšenice iznositi 3.966.000 tona, odnosno 7,7 odsto više nego prošle godine i 31,8 odsto više od desetogodišnjeg proseka. Za kukuruz zavod očekuje 4.760.000 tona, 12 odsto više nego 2025, ali 20,5 odsto ispod proseka od 2016. do 2025. Soja beleži pad od 9,5 odsto, a šećerna repa od 21,7 odsto.
Kleut te procene osporava. „Što se tiče pšenice, ona je ove godine rodila 50 odsto manje nego prošle godine“, rekao je, i dodao da statistika zavoda po njegovom mišljenju ne odgovara stanju na terenu. Kod suncokreta zavod računa rast od 1,8 odsto, dok Kleut navodi da je rod u Banatu, Bačkoj i Vojvodini 30 do 50 odsto manji, uz 10 do 15 odsto veće zasejane površine. Nađ je u septembru za Betu govorio o prinosu suncokreta od 700 do 800 kilograma po jutru u Banatu. Dva izvora se, dakle, razilaze oko roda, i nijedan podatak iz ovog teksta ne rešava taj spor.
Za voćarstvo Kleut kaže da proizvođači sa navodnjavanjem „mogu da proizvedu nešto“, a da je kod manjih proizvodnji bez navodnjavanja „debakl“. „Mi nismo dobili poštenu kišu od proleća“, rekao je. RZS za isti period procenjuje da će proizvodnja šljiva biti veća za 109,2 odsto, a jabuka za 43,1 odsto nego prošle godine.
Cene: pšenica jeftinija, đubrivo skuplje
Troškove Kleut izdvaja kao drugi problem. Osnovno veštačko đubrivo poskupelo je, prema njegovim rečima, sa oko 60 na oko 85 dinara po kilogramu, što je rast od oko 42%. Dizel na pumpi košta 237 dinara po litru, a poljoprivrednici regresirano gorivo dobijaju po 175 dinara.
Pšenica se ove godine otkupljivala po 20 do 21 dinar po kilogramu, dok je pre 15 godina, kaže Kleut, dostizala 24 dinara, uz đubrivo od oko 40 dinara i litar nafte od oko 75 dinara. Po njegovim ciframa, za kilogram pšenice nekada se moglo kupiti oko 0,6 kilograma đubriva, a danas oko četvrtinu kilograma. „Nemoguće je da opstanete u takvoj proizvodnji gde svi inputi proizvodnje poskupljuju, a vaš proizvod je jeftiniji iz godine u godinu“, ocenio je.
Za suncokret proizvođači nemaju konačnu otkupnu cenu, a akontacije su se kretale od 40 do 50 dinara po kilogramu. „Cena suncokreta u okruženju je 580 evra po toni i tu cenu niko još uvek ne nudi“, rekao je Kleut. Taj iznos je oko 68 dinara po kilogramu po kursu od približno 117 dinara za evro. Nađ je u septembru naveo da je otkupna cena u Srbiji 48 dinara po kilogramu, a u Mađarskoj 58.
