Gas u Evropi 70 evra, srpska skladišta puna pred zimu

70,85 evra po megavat-satu. Toliko je u ponedeljak, 31. avgusta, u jednom trenutku koštao referentni holandski TTF ugovor za isporuku gasa u oktobru, pokazuju podaci berze ICE koje prenosi Euronews. To je prvi put od januara 2023. da je cena gasa u Evropi prešla granicu od 70 evra, i signal da se energetsko tržište kontinenta ponovo zateglo pred početak grejne sezone.

Ukratko

• TTF ugovor za oktobar dostigao 70,85 evra po MWh, prvi put iznad 70 evra od januara 2023.
• Skladišta gasa u EU su ispod petogodišnjeg proseka za ovo doba godine, tačan procenat se razlikuje po izvoru
• Holandija cilja 80 odsto popunjenosti do 1. novembra, Nemačka 70 odsto
• Srbija ulazi u zimu sa punim skladištem u Banatskom Dvoru i zakupljenim kapacitetima u Mađarskoj

Zašto raste cena

Rast cene se poklapa sa novom eskalacijom na Bliskom istoku, mada se izvori razilikuju u detaljima. RTS, prenosi portal Naslovi.net, navodi napade SAD na ostrvo Larak i iranski odgovor kao neposredan povod. Euronews piše da je nesigurnost oko isporuka tečnog prirodnog gasa iz zaliva posledica sukoba oko Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko petine svetske trgovine tečnim gasom. Nafta je 1. septembra bila skuplja pet odsto u odnosu na cenu pre vikenda i iznosila je 91 dolar po barelu, dok je gas poskupeo šest odsto, prenosi RTS.

Ekonomista i broker Branislav Jorgić objašnjava da je poskupljenje posledica propalog pokušaja smirivanja situacije. “U prethodnom periodu imali smo najave da može doći do smirivanja na Bliskom istoku, postignut je sporazum između Omana i Irana o kontroli saobraćaja u Ormuskom moreuzu, ali to nije bilo prihvaćeno od strane Amerike”, rekao je Jorgić za RTS.

Skladišta ispod proseka, ali izvori se ne slažu koliko

Ovde se brojke razilaze. Euronews, pozivajući se na podatke Gas Infrastructure Europe, navodi da su skladišta gasa u EU popunjena 64,7 odsto. Tanjug, prenoseći londonski Gardijan, krajem avgusta beleži oko 63 odsto. RTS, u tekstu koji prenosi Naslovi.net, govori o oko 60 odsto. Sve tri brojke se, međutim, slažu u jednom: to je znatno ispod proseka za ovo doba godine, koji Tanjug ocenjuje na oko 80 odsto, i među najnižim nivoima zabeleženim krajem avgusta u poslednjih više od decenije.

Analitičar i profesor Greg Molnar upozorava da bi EU, po sadašnjoj stopi ubrizgavanja gasa, mogla u zimu ući sa zalihama oko petine ispod petogodišnjeg proseka, na najnižem nivou od 2013. godine. “Niski nivoi skladištenja prirodno povećavaju rizik od povećane zimske volatilnosti cena”, rekao je Molnar u analizi koju prenosi Tanjug, dodajući da bi hladni periodi ili slabiji vetrovi mogli dodatno povećati potrošnju gasa tokom zime.

Po zemljama, situacija je neujednačena. Nemačka, sa najvećim kapacitetom za skladištenje u Evropi, popunjena je oko 50 odsto, Belgija 51 odsto, a Holandija 45 odsto. Italija i Poljska su, nasuprot tome, iznad 80 odsto. Holandija je za sebe postavila cilj od 80 odsto popunjenosti do 1. novembra, a Nemačka 70 odsto do istog datuma, i upravo je uzak, ponegde negativan raspon između letnje i zimske cene, koji ne pokriva trošak i rizik skladištenja, usporio uobičajeno punjenje.

Sebastijan Hajnerman, direktor nemačkog udruženja skladištara gasa INES, upozorava na posledice po industriju najveće evropske ekonomije. “Ako se nedovoljno popunjena skladišta gasa poklope sa veoma hladnom zimom, Nemačka više neće moći u potpunosti da pokrije uobičajenu potražnju za gasom”, rekao je Hajnerman za Euronews, dodajući da bi rast cene iznad nivoa koji industrijski potrošači mogu da podnesu naterao kompanije da smanje proizvodnju.

Katar obustavio isporuke Italiji

Poseban pritisak trpi Italija, iako joj je skladište među najpunijim u Evropi. Katarska državna kompanija je prošlog četvrtka obavestila italijanskog kupca Edison da produžava obustavu isporuka tečnog gasa po višoj sili do početka novembra, zbog rata SAD i Irana. Dugoročni ugovor Edisona i Katara inače pokriva količinu koja odgovara oko deset odsto godišnje potrošnje gasa u Italiji. Edison tvrdi da obezbeđuje zamensku nabavku i da može da ispuni obaveze prema svojim kupcima.

Sam Katar učestvuje sa svega 3,7 odsto u ukupnom uvozu gasa Evropske unije u 2025. godini, pa direktan efekat izostanka njegove isporuke nije presudan. Problem je posredan: analitičari upozoravaju da bi produženi zastoj u izvozu gasa iz zaliva mogao evropske kupce da natera da se oštrije nadmeću sa azijskim kupcima za preostale isporuke, što dodatno gura cenu naviše. Analitičari Goldman Saksa, Samanta Dart i Loura Sir, procenjuju da bi decembarski TTF ugovor mogao da pređe 100 evra po megavat-satu ukoliko se poremećaji na Bliskom istoku ne smire pre 2027.

Koliko brzo poskupljenje stiže do računa

Nije izvesno da li će poskupljenje uopšte stići do potrošača, i to zavisi od toga koliko dugo cena ostane visoka. Prema ranijoj proceni Oksford ekonomiksa, promeni veleprodajne cene treba u proseku oko šest meseci da se u potpunosti prelije na potrošačke račune, s tim da se rok razlikuje po zemljama. U Holandiji efekat stiže gotovo odmah, u Francuskoj, Italiji i Španiji za nekoliko meseci, dok u Nemačkoj i Austriji potraje gotovo godinu dana.

Najizloženija je Velika Britanija, koja ima ograničene domaće kapacitete za skladištenje i zavisi od uvoza cevovodima iz Evrope i tankerima iz SAD i sa Bliskog istoka. Kompanija Sentrika saopštila je da zemlja u zimu ulazi “skoro bez gasa u skladištima”.

Srbija sa punim skladištima

Za razliku od velikog dela Evrope, Srbija zimu dočekuje sa punim skladištem gasa u Banatskom Dvoru i zakupljenim dodatnim kapacitetima u Mađarskoj. Portal je krajem avgusta pisao da Srbija do 30. septembra čeka dve odluke koje se tiču NIS-a i snabdevanja gasom iz Rusije, pa je stanje domaćih zaliha samo jedan deo šire slike koja će se razjasniti u narednim nedeljama. Puna skladišta smanjuju rizik od fizičkog manjka, ali ne izoluju domaće potrošače od kretanja cene na evropskoj berzi, na kojoj se, prema proceni Goldman Saksa, formira i deo cene gasa koji na kraju plaćaju privreda i domaćinstva u regionu.