Cena gasa na TTF 97,64 evra po MWh, najviša od 2022.
Novembarski ugovori otvoreni su u utorak na 95,35 evra, a rat u Iranu i punjenje skladišta drže gas blizu 100 evra. U Srbiji je u oktobru više od četvrtine struje stiglo iz uvoza.
Mesečni terminski ugovor za prirodni gas na holandskom čvorištu TTF dostigao je u utorak, 27. oktobra, 97,64 evra po megavat-satu (MWh) na amsterdamskoj berzi. To je gotovo tri odsto više nego u petak i najviša cena gasa u Evropi od kraja 2022. godine. Do granice od 100 evra ostalo je manje od dva i po evra.
Od početka oktobra gas je poskupeo za oko trećinu, a od početka godine više nego utrostručen, prenosi nemačka novinska agencija DPA. Jutarnji podaci sa tržišta ne poklapaju se do poslednje cifre: novembarski fjučersi otvoreni su u utorak na TTF po 95,35 evra po MWh, dakle uz blagi pad. Uz standardni koeficijent od 10,5 MWh za 1.000 kubnih metara, to odgovara ceni od oko 1.001,18 evra za 1.000 kubnih metara. Po istom koeficijentu, 97,64 evra po MWh iznosi oko 1.025 evra.
Šta je podiglo cenu gasa?
Glavni uzrok je rat u Iranu, zbog kojeg je pomorski saobraćaj kroz Ormuski moreuz praktično zastao. Taj moreuz je jedna od najvažnijih svetskih ruta za transport tečnog prirodnog gasa, pa se zastoj odmah prenosi na evropske cene.
Drugi činilac je ubrzano punjenje skladišta uoči zime. Nemačka već nekoliko nedelja povećava rezerve, a njena skladišta trenutno su popunjena nešto više od 61 odsto, prema oko 75 odsto u isto vreme prošle godine. Razlika iznosi oko 14 procentnih poena.
Za poređenje, na početku rata u Ukrajini cena gasa na TTF prelazila je 300 evra po MWh. Današnji nivo je manje od trećine tog vrha, ali je ipak najviši u poslednje četiri godine.
Kada se to vidi na računu domaćinstava?
Skuplji gas povećava pritisak na potrošače i industriju, ali ne istog dana. U nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg gas za domaćinstva poskupeo je za 22 odsto u poslednjih 12 meseci, prema analizi portala za poređenje cena Verivox, objavljenoj u Hajdelbergu. Snabdevanje se uglavnom ugovara dugoročno, pa se visoke berzanske cene na računima pojavljuju sa zakašnjenjem.
Nafta, zlato i sednica Feda
Cene nafte u utorak ujutru blago su pale. Barel Brenta koštao je oko 114,91 dolar, što je pad od 0,77 odsto, a američka WTI oko 100,90 dolara, oko 0,8 odsto niže nego na prethodnom zatvaranju. Pad se vezuje za izveštaj Fajnenšel tajmsa o diplomatskim naporima Katara da smiri tenzije sa Iranom.
Brent je u petak zatvoren na oko 117 dolara. Željko Marković, stručnjak za energetiku, rekao je u Jutarnjem programu RTS-a 26. oktobra da je barel pre poslednjeg talasa rasta koštao oko 60 dolara, a kotacije dizela na mediteranskom tržištu dostigle su oko 1.440 do 1.500 dolara. Cene su se, kako je rekao, stabilizovale na znatno višem nivou:
„Čak i vaše kolege novinari se šale: ‘Došli smo u period nove nenormalnosti’.“
Marković je naveo da će dalji tok cena zavisiti od odnosa ponude i potražnje, ali i od razvoja događaja na Bliskom istoku.
Pažnja tržišta danas je usmerena i na početak dvodnevne sednice američkog Federalnog rezervnog sistema, od koje se očekuju signali o kamatnim stopama. Zlato se kretalo oko 4.016 dolara po unci, a evro je vredeo oko 1,1162 dolara.
Šta skup gas znači za Srbiju?
Marković ne očekuje nestašice električne energije tokom zime, ali upozorava da će visoke cene struje na tržištu biti trošak. Sušni period u drugoj polovini godine smanjio je proizvodnju hidroelektrana u Srbiji i u regionu, pa zemlja uvozi struju po berzanskim cenama.
„U oktobru je preko 25 odsto električne energije namenjene potrošnji došlo iz uvoza“, rekao je Marković.
Skup prirodni gas, kako navodi, dodatno pritiska cene, jer se koristi u elektranama koje pokrivaju periode najveće potrošnje. Marković je kao primer racionalnijeg korišćenja električne energije izdvojio reverzibilnu hidroelektranu Bajina Bašta.
