Penzije od decembra: Fond PIO bira među tri modela obračuna

Fond PIO za penzijsko i invalidsko osiguranje do 3. septembra nije objavio ni koji od tri zakonska modela usklađivanja primenjuje, ni koliki procenat povećanja penzija važi od decembra ove godine. Aleksandar Vučić je 29. avgusta u Užicu najavio da će građani u roku od sedam dana saznati novi procenat, i da bi povećanje moglo da prati rast zarada. Taj rok ističe upravo ovih dana, i nadovezuje se na raniji rok, 6. septembar, koji je predsednik dao za pisma penzionerima.

Usklađivanje se primenjuje počev od penzije za decembar 2026, a taj novac se isplaćuje u januaru 2027. Do tada, prema Zakonu, prvo mora biti poznato koji se od tri modela iz člana 80 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju primenjuje, jer o tom izboru zavisi cela računica.

Tri modela, jedan prag

Izbor modela zavisi od procentualnog učešća ukupnih rashoda za penzije u bruto domaćem proizvodu:

• ako je učešće manje od 10 odsto, penzije prate promenu prosečne neto zarade. To je najpovoljnija varijanta kada plate rastu brže od cena.
• ako je učešće između 10 i 10,5 odsto, primenjuje se švajcarska formula: pola povećanja određuje rast zarada, pola rast potrošačkih cena.
• ako je učešće preko 10,5 odsto, penzije prate isključivo potrošačke cene.

Za obračun se koriste zvanični podaci o promeni prosečne neto zarade i potrošačkih cena tokom 12 meseci zaključno sa junom 2026, upoređeni sa prethodnih 12 meseci. Fond PIO računa učešće na osnovu sopstvenih podataka o isplatama i prvog objavljenog podatka Republičkog zavoda za statistiku o vrednosti BDP-a, a taj obračun zakon smatra konačnim.

Procenti od 12 ili 8 odsto koji kruže po pojedinim medijima su, prema dostupnim izvorima, ilustrativni primeri kako bi svaki od tri modela izgledao u praksi, a ne zvanična prognoza ili potvrđen broj.

Šta pokazuje poslednji obračun

Pri prethodnom usklađivanju izmereni udeo penzija u BDP-u iznosio je 9,98 odsto, dakle tik ispod prvog praga, pa su penzije tada pratile rast prosečne neto zarade. Aleksandra Jovanović, urednica portala Penzin, upozorila je krajem 2025. za Novu ekonomiju da je taj rezultat bio granica:

veoma lako možemo da dođemo do toga da se penzije usklađuju prema trećoj opciji, samo po inflaciji. U tom slučaju, realni standard penzionera pada.

Jovanović je to rekla u kontekstu sporijeg rasta bruto domaćeg proizvoda u narednim godinama, kada udeo penzija u BDP-u raste i bez promene same politike usklađivanja, jer privreda tada napreduje sporije od potreba rastućeg broja penzionera.

Podaci koje Fond PIO koristi za jun 2026. pokazuju prosečnu bruto zaradu od 166.123 dinara i prosečnu neto zaradu od 120.401 dinar. Za prvih šest meseci 2026, u odnosu na isti period prošle godine, prosečna neto zarada je nominalno veća 11,5 odsto, a realno 8,4 odsto. Ako bi baš taj rast bio osnov usklađivanja, reč je o prvom, najpovoljnijem modelu za penzionere.

U Srbiji ima oko 1,7 miliona penzionera, otprilike četvrtina stanovništva, pa svaka desetinka procenta u konačnom obračunu pomera iznos koji krajem godine stiže u veliki broj domaćinstava. Fond PIO za sada nije objavio ni datum kada će konačan procenat biti zvanično potvrđen.