Registar „Ne zovi“: kazna trgovcu 200.000 dinara po pozivu
Novi pravilnik Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine detaljnije uređuje registar „Ne zovi“: trgovac koji pozove upisan broj plaća kaznu od 200.000 dinara po prekršaju.
Kazna od 200.000 dinara čeka svakog trgovca koji telefonom pozove potrošača upisanog u registar „Ne zovi“, propisuje novi pravilnik Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine. Pravilnik detaljnije uređuje način vođenja registra koji u Srbiji radi od početka 2024. godine, i to za svaki pojedinačni poziv, ne za celu kampanju.
Ključna izmena u odnosu na prethodni tekst propisa je pravna osnova. Novi pravilnik se, kod pitanja upisa i ispisa iz registra, poziva na Zakon o zaštiti potrošača, dok je raniji upućivao na Zakon o elektronskim komunikacijama. Razlika nije formalna, jer od nje zavisi koja se kazna primenjuje i koliko brzo.
Koliko košta nepridržavanje registra?
Zakon o zaštiti potrošača propisuje novčanu kaznu od 200.000 dinara za trgovca kao pravno lice, i 50.000 dinara za odgovorno lice u tom pravnom licu, po svakom prekršaju. Zakon o elektronskim komunikacijama za neposredno oglašavanje bez prethodnog pristanka korisnika predviđa širi raspon, od 500.000 do dva miliona dinara, ali kroz prekršajni postupak koji duže traje.
Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača ukazuje da niža pojedinačna kazna ne znači blaže sankcionisanje, jer se prekršajni nalog izdaje za svaki pojedinačni slučaj.
„Prekršajni nalog je efikasniji jer se odmah reaguje. Ako trgovac nije proverio da li je određeni potrošač upisan u registar pre nego što ga je pozvao, može da usledi kazna od 200.000 dinara. Ako istu obavezu nije ispunio ni kod drugog potrošača, može uslediti nova kazna, i tako dalje“, objašnjava Perinčić.
Za razliku od kazne po Zakonu o zaštiti potrošača, koja se izriče odmah nalogom, kazna po Zakonu o elektronskim komunikacijama podrazumeva vođenje prekršajnog postupka, dakle duži mehanizam sankcionisanja.
Kako se broj prijavljuje u registar „Ne zovi“?
Upis i ispis iz registra ostaje besplatan i i dalje ga vrši operator sa kojim potrošač ima zaključen ugovor o telekomunikacionim uslugama. Svi operatori mobilne i fiksne telefonije dužni su da tu mogućnost omoguće svojim korisnicima, a zahtev za upis ili ispis može podneti isključivo vlasnik broja.
Potrošač može najviše jednom u toku kalendarskog meseca da promeni status svog broja, bilo da se upiše ili ispiše, a promena postaje vidljiva prvog narednog dana od izvršenog upisa. Pravilnik precizira i da baza registra sadrži podatke o korisniku, njegovom broju i o operatoru koji je izvršio upis ili ispis.
Trgovac je pre svakog poziva radi promocije ili prodaje dužan da proveri da li je broj u registru. Ako broj nije upisan, poziv je dozvoljen, ali trgovac ne sme da sakrije ko je, iz koje firme zove, niti da prikrije da je svrha poziva prodaja ili promocija. Za pozivanje potrošača na promotivni događaj, čak i kada njegov broj nije u registru, trgovcu je potrebna njegova pisana saglasnost pre samog prisustva.
Registar „Ne zovi“ počeo je da radi 5. januara 2024. godine, u nadležnosti Regulatornog tela za elektronske komunikacije i poštanske usluge RATEL, koje je tada i vodilo bazu. Novi pravilnik tu infrastrukturu ne menja, nego zaoštrava obavezu provere na strani trgovca i jasnije određuje kaznu za onog ko je ne ispoštuje.
Prijava trgovca koji pozove broj iz registra podnosi se tržišnoj inspekciji.
