Gas u EU popunjen 67 odsto, Srbija se prijavila za nabavku

Skladišta gasa u Evropskoj uniji popunjena su oko 67 odsto, dok je cena energenta stigla do 79 evra po megavat-satu, gotovo tri puta više nego početkom godine. Podatke je 10. septembra izneo Gligo Vuković, programski menadžer za energetiku u Misiji Evropske unije u Srbiji, u izjavi za RTS.

Vuković je naveo da nestašice gasa, nafte i derivata u predstojećoj grejnoj sezoni nisu očekivane, ali da će cena biti glavni izazov. Cena od 79 evra po megavat-satu duplo je viša od junske, kada je gas koštao oko 42 evra, i skoro tri puta viša od one na početku 2026. godine, kada se gas prodavao za oko 30 evra po megavat-satu.

Isti podatak, dan ranije, ministarka energetike je iskazala u drugačijim jedinicama, preko 800 evra za 1.000 kubnih metara. Reč je o istoj cenovnoj slici, samo prikazanoj kroz drugu meru, pa čitalac koji poredi izvore ne treba da traži razliku u samom kretanju cene.

Zašto se Srbija prijavila na zajedničku platformu

Vuković je potvrdio da je Srbija iskazala interesovanje i zvanično se prijavila za korišćenje evropske platforme za zajedničku nabavku gasa, mehanizma koji objedinjuje tražnju više zemalja radi postizanja povoljnije cene. O komercijalnim detaljima aranžmana, prema njegovim rečima, još se ne može govoriti.

Srbija, kao zemlja van Evropske unije, nema pristup svim mehanizmima međusobne pomoći koje koriste članice u slučaju krize u snabdevanju. Deo podrške ipak stoji na raspolaganju: tokom energetske krize 2022. godine, posle početka rata u Ukrajini, Srbija je dobila 165 miliona evra direktne budžetske podrške Evropske unije. Formirana je i zajednička radna grupa za sigurnost snabdevanja, a zajednička nabavka gasa je, prema Vukovićevim rečima, jedan od mehanizama koji ostaju dostupni.

Ko puni skladišta, a ko zaostaje

Popunjenost skladišta nije ravnomerna. Poljska i Italija prešle su 90 odsto kapaciteta, dok je Nemačka, najveća ekonomija Evropske unije, na oko 54 odsto. Evropska pravila traže da skladišta do 1. novembra budu popunjena 90 odsto, uz mogućnost da u posebnim okolnostima taj prag bude 80 odsto.

Struktura snabdevanja Evropske unije gasom se u međuvremenu promenila. Najveći snabdevač je Norveška, sa 31 odsto, prati je Sjedinjene Američke Države sa 26 odsto i Severna Afrika sa 13 odsto. Rusija učestvuje sa oko 12 odsto, a Azerbejdžan i Katar po četiri odsto. Tečni prirodni gas danas čini blizu 45 odsto ukupnog evropskog snabdevanja, dvostruko više nego pre rata u Ukrajini, kada je taj udeo iznosio oko 20 odsto.

Rusko snabdevanje se gasi po tačnom rasporedu: uvoz ruskog tečnog gasa u Evropsku uniju prestaje 1. januara 2027, a svi preostali ugovori za ruski gas, uključujući isporuke cevovodima, ističu 1. novembra 2027. Vuković je istakao da proces tokom 2026. godine nije bio naročito vidljiv, ali da se i dalje sprovodi po planu REPowerEU.

Cena se ne vidi cela na berzi

Vuković je upozorio da spot cena ne pokazuje potpunu sliku onoga što Evropa plaća za gas. Oko trećine ukupnog snabdevanja kupuje se na promptnom tržištu, dok se preostale dve trećine ugovaraju kroz dugoročne i srednjoročne aranžmane, po drugačijim, po pravilu stabilnijim cenama.

„Nestašice gasa i nafte u Srbiji i Evropi nisu očekivane“, poručio je Vuković, dodajući da će „najveći izazov biti njihova cena“.

Srpske novine su ranije pisale da je barel nafte tipa Brent probio 100 dolara u trenutku kada se gas u Evropi prodavao po oko 77 evra po megavat-satu. Sadašnjih 79 evra pokazuje da je cena od tada ostala u istom, povišenom rasponu, bez naglog skoka, ali i bez pada.