Marković: skladišta gasa puna, cena i dalje 77 evra
Stručnjak za energetiku Željko Marković: skladišta gasa u Srbiji popunjena, ali cena od 77 evra po megavat-satu ostaje glavni izazov pred zimu, dok licenca NIS-u ističe 30. septembra.
Cena gasa na evropskim berzama iznosi oko 77 evra po megavat-satu, nešto niže od skoka na 80 evra pre nekoliko dana, ali i dalje dovoljno visoka da bude glavni izazov srpske energetike pred zimsku sezonu. To je 18. septembra ocenio stručnjak za energetiku Željko Marković, dodajući da su skladišta gasa u Srbiji potpuno popunjena i da se, sa te strane, očekuje miran ulazak u sezonu grejanja.
Marković istovremeno upozorava da region prati i nov skok cene nafte, koja je ponovo prešla 100 dolara po barelu. Prema njegovim rečima, tržište veoma brzo reaguje na svaku vest sa Bliskog istoka, pre svega na status transporta kroz Ormuski moreuz.
Nafta iznad 100 dolara: zašto tržište opet nervozno
Marković podseća da su tržišta ranije već prolazila kroz sličan obrazac, u kome se skok cene smiri čim se pojavi izgled na rešenje:
Imali smo neke skokove nafte ranije, pa je onda došlo do nekog smirenja, očekujući rešenje u Ormuskom moreuzu, odnosno na Bliskom istoku. I onda, bukvalno, kako se šta desi, tako berze reaguju.
Reč je o moreuzu kroz koji prolazi znatan deo svetskog pomorskog transporta nafte, pa svaka najava o njegovoj blokadi ili deblokadi odmah pomera cene. Saudijska Arabija, kaže Marković, pokušava da smanji izloženost tom riziku:
Saudijska Arabija pokušava da deo transporta ponovo usmeri kroz Ormuski moreuz, ali se situacija sa prolaskom velikih brodova menja iz meseca u mesec.
Dodaje da naftna infrastruktura oštećena ranijim napadima na Bliskom istoku i dalje nije popravljena, a da zvanične procene o roku popravke ne postoje.
Da li cena nafte može ponovo do 150 dolara?
Na pitanje da li bi barel mogao ponovo da dostigne 150 dolara, Marković odgovara da to najviše zavisi od razvoja situacije na Bliskom istoku i u Rusiji. Podseća da su ranije prognoze najavljivale smirenje već do leta, do čega nije došlo. Uslov za pad cena, kaže, postoji, ali zavisi od okolnosti koje Srbija ne kontroliše:
Ukoliko dođe do nekog smirenja, ukoliko se uspostavi normalan saobraćaj kroz Ormuski moreuz, onda nema razloga da te cene ne krenu polako da padaju.
Dizel poskupljuje brže od nafte, Rusija postala uvoznik
Marković ukazuje da su kotacije dizela porasle znatno brže od cene sirove nafte. Na to, prema njegovim rečima, utiču oštećene rafinerije na Bliskom istoku, ali i u Rusiji, koja je ranije podmirivala deo azijske tražnje za tim gorivom:
Ne samo da je Rusija zabranila izvoz dizela, nego se čak javlja i kao uvoznik. Više nije dovoljna za proizvodnju, jer su im skoro sve rafinerije oštećene na ovakav ili onakav način.
U izvornom razgovoru Marković dodaje i da je dizel važniji za funkcionisanje države od benzina, jer se u većoj meri koristi u industriji, teškom saobraćaju i drugim strateškim sektorima, uključujući odbranu. Zato svaki poremećaj u snabdevanju dizelom nosi širi ekonomski efekat od poskupljenja benzina.
Licenca NIS-u ističe 30. septembra, signala o produženju nema
Jedno od otvorenih pitanja pred Srbijom je i produženje operativne licence Naftnoj industriji Srbije, koja ističe 30. septembra. Marković kaže da za sada nema nikakvih informacija o tome kako će se ta priča završiti:
Nemamo nikakve signale, niti nikakva zvanična saopštenja da li će se nešto desiti, da li će doći do realizacije tog ugovora.
Dodaje da očekuje kako bi situacija mogla ostati nepromenjena i da Srbija dobije još jedno produženje, slično prethodnim ciklusima.
Gas na 77 evra: efekat na struju i privredu
Kada je reč o gasu, Marković kao glavni izazov za predstojeću zimu izdvaja upravo visoku cenu. Cena je poslednjih dana prelazila 80 evra po megavat-satu, a sada je oko 77 evra. Prema njegovim rečima, sa sadašnjom cenom gasa proizvodnja struje u gasnim elektranama košta više od 250 evra po megavat-satu, što je znatno skuplje od proizvodnje iz drugih izvora.
Terminske cene budućih isporuka gasa za prvi kvartal 2027. i za celu narednu godinu su 20 do 30 odsto više u odnosu na prošlogodišnje prognoze. To bi, kako objašnjava Marković, moglo da dovede do rasta cena za privredu na komercijalnom tržištu, pošto se veći deo tih troškova na kraju prelije na potrošače struje i gasa.
S druge strane, ruski gas za Srbiju je i dalje povoljniji od cena na tržištu: prema Markovićevim rečima, reč je o ceni koja je oko trećinu niža u odnosu na ono što se u prethodnom periodu plaćalo na otvorenom tržištu. Očekuje da će biti nastavljeno kratkoročno, tromesečno produžavanje ugovora o isporuci gasa, kakvo je važilo i u prethodnim ciklusima.
Nizak vodostaj Dunava i dalje opterećuje region
Marković je pomenuo i uticaj niskog vodostaja Dunava na proizvodnju struje u jugoistočnoj Evropi, uključujući ranije probleme sa hlađenjem nuklearnih elektrana koje koriste vodu iz reke. Proizvodnja struje u Srbiji je, kaže, trenutno dovoljna za potrebe potrošnje, a situacija je nešto bolja nego tokom leta, ali vodostaji se još nisu u potpunosti oporavili. Za pravi oporavak, objašnjava, potreban je obilniji priliv vode u gornjem toku reke:
Da bi do toga došlo, najpre treba da dođe do priliva vode u gornjem slivu Dunava. Tamo treba da pada puno kiše da bismo nešto ovde videli.
Srpske Novine su 17. septembra pisale o padu cene barela na 103 dolara i najavama da Aramko obnavlja pogođeni naftovod u roku od nekoliko dana, epizodi koja pokazuje koliko brzo se energetske cene menjaju u oba pravca, i naviše i naniže. Sledeći signal biće sama realizacija ugovora o gasu sa Rusijom i konačna odluka o licenci NIS-a, oba očekivana do kraja septembra.
