OIE Srbija 2026: 12 gigavata čeka priključak do 2029

Dvanaest gigavata: toliko snage čeka na priključak na prenosnu mrežu Srbije, rekla je danas u Vrdniku ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović na otvaranju konferencije OIE Srbija 2026. Sa distributivnom mrežom broj raste na 15 gigavata, što je, po njenim rečima, višestruko više nego što elektroenergetski sistem trenutno može da integriše.

Konferencija OIE Srbija 2026 otvorena je danas u kompleksu Vrdnička kula u Vrdniku i traje do sutra, 16. septembra. Organizuje je Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije, šesti put zaredom. Izvori se ne slažu oko broja učesnika: Energetski portal navodi više od 600 predstavnika iz 30 zemalja i 50 govornika, dok RTV i Politika, pozivajući se na agenciju Tanjug, pišu o više od 500 učesnika.

Kapacitet učetvorostručen za četiri godine

Prema RTV, ministarka Đedović Handanović obratila se skupu kao izaslanica predsednika Aleksandra Vučića. Rekla je da je ukupan kapacitet vetroelektrana i solarnih elektrana u Srbiji u poslednje četiri godine porastao sa oko 400 megavata na više od 1,3 gigavata, i da se do kraja godine očekuje gotovo 1,5 gigavata.

Kroz dva kruga aukcija podržano je 17 novih solarnih i vetroelektrana, ukupne snage 1,2 gigavata i investicione vrednosti od oko 1,5 milijardi evra, navela je ministarka. Devet od tih elektrana je već priključeno na mrežu. Cilj od najmanje 3,5 gigavata novih kapaciteta iz obnovljivih izvora do 2030. godine ocenila je kao ostvariv: „Cilj od najmanje 3,5 GW do 2030. godine izgleda ne samo dostižno, već i realno.”

Zašto se rokovi pomeraju do 2029.

Rast tražnje za priključkom, međutim, prevazišao je kapacitet mreže. Ministarka je rekla da se na modelu prenosne mreže nalazi 12 gigavata projekata, odnosno 15 gigavata ako se doda distributivni sistem, i da je zato bilo neophodno pomeriti rokove za nove projekte vetra i sunca do 2029. godine. Cilj, po njenim rečima, nije usporavanje razvoja, nego pravljenje održivog sistema u kome realni projekti mogu da budu izgrađeni. Ministarstvo priprema izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, koje bi, između ostalog, uvele posebna područja za ubrzani razvoj obnovljivih izvora.

Predsedavajući Upravnog odbora Udruženja OIE Srbija Miloš Colić upozorio je da su projekti obnovljive energije danas blokirani ili ozbiljno ugroženi, a inicijativa udruženja za izmenu regulative i dalje čeka odgovor. Prema njegovim rečima, investitori su u prethodnim godinama položili ozbiljne iznose bankarskih garancija kao dokaz namere da projekte realizuju, a deo tih garancija sada dolazi pod rizik zbog kašnjenja uprave, ne zbog propusta investitora.

„Razumemo potrebu da se mreža zaštiti. Ali zaustavljanje razvoja na nekoliko godina nije dobro rešenje”, rekao je Colić na otvaranju konferencije, preneo je Energetski portal. Dodao je da svaki novi zeleni megavat koji uđe u elektroenergetski sistem Srbije predstavlja opšte dobro: „Svaki novi zeleni megavat koji uđe u elektroenergetski sistem Srbije jeste opšte dobro.”

EBRD upozorava na gubljenje zamaha

Direktor Evropske banke za obnovu i razvoj za Jugoistočnu Evropu Gžegož Zelinski rekao je da obnovljivi izvori energije u Srbiji gube zamah, i to u trenutku kada je trošak novih kapaciteta pao, a uticaj klimatskih promena postao vidljiviji nego ranije. „Samo pet odsto električne energije u Srbiji 2025. godine proizveli su vetar i sunce”, naglasio je Zelinski, prenosi Energetski portal. Dodao je da je EBRD spreman da kao partner podrži dalji razvoj, uz ocenu da Srbija ima sposobne kompanije u izgradnji energetskih projekata i zajednicu koja može da nosi energetsku tranziciju.

Izvršni direktor kompanije Masdar Mohamed Džamil Al Ramahi podsetio je da je pre dve godine, na istoj konferenciji, objavljeno finansijsko zatvaranje projekta Čibuk 2, a da je taj vetropark tek juče zvanično pušten u rad. „Danas imamo 300 MW operativnog kapaciteta u vetroparkovima Čibuk 1 i Čibuk 2”, rekao je Al Ramahi, prenosi Energetski portal. Ocenio je da Srbija i Zapadni Balkan predstavljaju centralnu tačku za budućnost Masdara u Evropi, i da je kompanija spremna da uloži dodatni kapital u region, uz uslov da politika ostane dosledna, a mreže i interkonekcije, u zemlji i regionu, jače.

Svetska ponuda raste brže od domaće mreže

Ministarka je skup podsetila i na globalne brojke: prošle godine je u svetu izgrađeno blizu 700 gigavata novih kapaciteta obnovljivih izvora, od čega više od 500 gigavata solarnih elektrana, dok je ukupan svetski kapacitet tokom prethodne decenije porastao sa 2 na 5 teravata, sa ciljem od 11 teravata do 2030. godine. Globalna potrošnja električne energije, prema njenim rečima, ove godine raste za 3,6 odsto, brže nego što nova ponuda u Srbiji trenutno stiže do priključka na mrežu, što je i osnovni razlog za pomeranje rokova najavljeno na konferenciji.