Đerdap 3: plan do 2.400 megavata, kapacitet još u analizi

Reverzibilna hidroelektrana Đerdap 3 planira se sa projektovanim kapacitetom do najviše 2.400 megavata i završetkom prve faze do 2036. godine, ali je ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović danas u Beogradu rekla da se analizama mora doći do najoptimalnijeg kapaciteta buduće elektrane. Govorila je 9. oktobra 2026. na Danube Future forumu u Aero klubu.

Koliko megavata ima Đerdap 3?

Brojke od 2.400 megavata i 2036. godine nisu nova najava ministarke. To je plan koji je ranije već saopšten, a na forumu je ministarka govorila o tome zašto konačan kapacitet još nije određen. Podsetila je na ovogodišnju situaciju sa najnižim vodostajem Dunava u istoriji hidroelektrana, što je, prema njenim rečima, razlog da se količina vode i optimalna snaga elektrane procene analizama pre odluke.

Reverzibilna hidroelektrana radi kao velika vodena baterija: skladišti višak struje kada je potrošnja niska, a proizvodi je kada je potražnja najveća. Ministarka je projekat predstavila kao jedan od onih u kojima Srbija i Sjedinjene Američke Države mogu da razvijaju odnose.

Mi već imamo prepoznate projekte u kojima možemo da razvijamo odnose, jedan od njih je Đerdap 3. To je projekat koji ima širi regionalni značaj, znači ne samo za Srbiju, nego potencijalno i za Rumuniju, ali i za celu jugoistočnu Evropu. Đerdap 3 ima potencijal da bude najveća reverzibilna hidroelektrana u Evropi.

Tako je rekla Đedović Handanović, a o širem okviru je poručila: „Dunav je razvojna osa regiona, a energetika osnova novih investicija i snažnijeg međunarodnog povezivanja.”

Šta je do sada urađeno na projektu?

Javni poziv za Đerdap 3 raspisan je na osnovu Sporazuma o strateškoj saradnji Srbije i Sjedinjenih Američkih Država u oblasti energetike i bio je otvoren do 25. juna. Vlada Srbije je 9. jula usvojila zaključak o osnovi za memorandum o razumevanju sa Vladom Rumunije, kojim bi se olakšala razmena informacija o projektu i omogućile procene izgradnje hidroelektrane na teritoriji Srbije.

Forum je organizovala Pupin inicijativa, a otvorio ga je njen predsednik Vuk Velebit. Na otvaranju je govorio i Aleksander Titolo, otpravnik poslova Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, koji je, prema izveštaju sa skupa, izrazio zadovoljstvo napretkom projekta. Razgovor sa ministarkom vodila je Vesna Damjanić iz Bloomberg Adrije. Na panelu o Đerdapu 3 učestvovali su Džoš Bejker, potpredsednik kompanije Bechtel i generalni direktor za Balkan, i Alina Arsani iz rumunskog instituta Energy Policy Group.

Bajina Bašta i obnovljivi izvori

Srbija trenutno ima jednu reverzibilnu hidroelektranu. Ministarka je navela:

Kada su u pitanju reverzibilne hidroelektrane, mi imamo jednu u našem sistemu, Bajina Bašta. Ona se od marta u punom kapacitetu vratila u naš sistem, zato što je dve godine pre toga bila u kapitalnom remontu, odnosno rehabilitaciji, koja je bila veoma intenzivna.

Prema njenim rečima, kapaciteti obnovljivih izvora u Srbiji porasli su sa oko 400 megavata u 2022. na približno 1.300 megavata danas, dakle više od tri puta. Podatak prenosi portal EUpravo zato.

O brzini kojom je Evropa uvodila obnovljive izvore ministarka je rekla:

Klimatske promene nam daju dodatne izazove, a čini mi se kao da svet nedovoljno brzo pronalazi odgovore. Ušlo se jako ishitreno u razvoj obnovljivih izvora i tehnologije. To je donelo puno prednosti i koristi, ali je sa druge strane ugrozilo prenosne sisteme. Prenosni sistemi se nisu razvijali onom brzinom kojom su se razvijali proizvodni kapaciteti i tehnologije, pa je došlo do određenog zamora u evropskim državama - od Velike Britanije i Holandije do Južne Evrope, Španije i Portugalije.

Gas: prvih pet kilometara sledeće nedelje

Ministarka je ocenila da je Evropa pogrešila kada je odustala od gasa:

Od gasa se u Evropi vrlo lako odustalo pre sedam-osam godina i mislim da je to bilo pogrešno, zato što zemlje koje su se decenijama oslanjale na ugalj, a nemaju izvor nuklearne energije, ne mogu preko noći da zamene bazne kapacitete obnovljivim izvorima. Mi smo tu bili poprilično oprezni i nismo ishitreno ušli u nepromišljene poteze, nego idemo postupno i fazno. Naravno da za to treba vreme, jer ne možete zameniti termoelektrane od 1.000 ili 2.500 megavata preko noći.

Gasna interkonekcija između Srbije i Severne Makedonije duga je 145 kilometara, sa planiranim godišnjim kapacitetom od 1,5 milijardi kubnih metara prirodnog gasa. Trasa kroz Srbiju ide od Orljana preko Leskovca i Vranja do državne granice. Izgradnja prvih pet kilometara počinje sledeće nedelje, a o ostatku radova ministarka je rekla: „To je projekat koji će se realizovati u velikoj meri naredne godine i u prvom delu 2028.”

Makedonska strana potpisala je ugovor sa izvođačem i svoj deo radova počinje početkom 2027. godine.