RHE Bistrica: 250 zahteva za dozvole u šest meseci

Elektroprivreda Srbije je u poslednjih šest meseci podnela oko 250 zahteva za uslove za različite vrste dozvola i saglasnosti za reverzibilnu hidroelektranu (RHE) Bistrica, saopštio je EPS 24. oktobra 2026. Planirana snaga elektrane iznosi oko 660 megavata, a građevinska dozvola očekuje se sledeće godine.

Šta je EPS saopštio o dozvolama za RHE Bistrica?

Pomoćnik izvršnog direktora EPS-a za proizvodnju Predrag Mlađenović u saopštenju je naveo da je dokumentacija za projekat vrlo obimna i da je veliki deo već urađen:

Za projekat izgradnje RHE ‘Bistrica’ mnogo toga je do sada urađeno, a dokumentacija je vrlo obimna. Samo u poslednjih šest meseci podneto je oko 250 zahteva za dobijanje uslova za različite vrste dozvola i saglasnosti pred nadležnim organima.

Prema Mlađenoviću, Vlada Srbije donela je rešenja o javnom interesu za eksproprijaciju zemljišta i objekata za ovaj projekat, a lokacijski uslovi za glavno postrojenje, odnosno samu elektranu, već su obezbeđeni. Na terenu su u toku istražni radovi.

Sledeći koraci su građevinska dozvola i tender. Dozvola se očekuje sledeće godine, kada bi trebalo da bude raspisan i tender za radove na glavnom postrojenju. Pripremni radovi treba da počnu u narednom periodu i obuhvatiće rekonstrukciju postojeće i izgradnju nedostajuće infrastrukture. U saopštenju nema vrednosti investicije, izvora finansiranja ni imena izvođača radova.

Gde se gradi RHE Bistrica i koliko vode staje u akumulaciju?

Elektrana će se prostirati između reka Uvac i Lim. Na Uvcu, 7,5 kilometara nizvodno od postojeće brane Radoinja, planirana je nova brana Klak, a njena akumulacija imaće 108 miliona kubnih metara vode. Kao donja akumulacija sistema poslužiće postojeće jezero Potpeć na Limu.

Godišnja proizvodnja procenjuje se na oko 1.600 gigavat-časova električne energije. Mlađenović je naveo da je Bistrica prva reverzibilna hidroelektrana koju Srbija gradi posle više od četiri decenije i da je to najveći novi energetski kapacitet koji EPS planira.

Zašto je kota gornjeg jezera spuštena sa 813 na 810 metara?

Projektom je kota gornjeg jezera spuštena za tri metra u odnosu na prvobitni plan. Mlađenović je razlog objasnio ovako:

Projektom je predviđeno da kota gornjeg jezera bude spuštena sa prvobitno planiranih 813 na 810 metara kako se ne bi mešale vode Uvca i Lima i na taj način biće omogućeno potpuno funkcionalno i održivo vodosnabdevanje građana Priboja. Izgradnjom novih pristupnih puteva u narednom periodu biće unapređena putna infrastruktura na području Priboja, Prijepolja i Nove Varoši.

Novi pristupni putevi, dakle, treba da se grade na teritoriji tri opštine. Mlađenović je ocenio i da projekat ima pozitivan uticaj na lokalnu zajednicu, sa ekološkog i socijalnog aspekta, uz poštovanje zakonskih normi o zaštiti životne sredine. Smatra da je izvesno da će nova elektrana uticati na privredni i ekonomski razvoj, turizam i povratak mladih stručnih ljudi u taj kraj.

Šta pokazuje iskustvo sa jedinom RHE u Srbiji?

EPS u saopštenju podseća da je jedina postojeća reverzibilna elektrana u zemlji, Bajina Bašta, ranije ove godine potpuno obnovljena posle više od četiri decenije rada. Investicija je vredela 35 miliona evra, a EPS navodi da joj je time obezbeđeno još 30 do 40 godina rada.

Rukovodilac odeljenja za revitalizaciju i modernizaciju HE i RHE Bajina Bašta Boris Jovanović naveo je da se značaj takvih elektrana pokazao ovog leta, u vreme tropskih vrućina, kada je Bajina Bašta bila „ključni oslonac elektroenergetskog sistema Srbije“. Objasnio je kako je to izgledalo u praksi:

Tokom dana u ‘solarnim satima’ kada je energija na tržištu najpovoljnija punili smo Zaovinsko jezero i skladištili energiju za vreme kada je energija potrebna i kada su cene na tržištu znatno više.

Isti princip skladištenja treba da radi i na Bistrici, ali tek kada se zatvore koraci koje je EPS naveo: građevinska dozvola i tender za glavno postrojenje, oba najavljena za sledeću godinu.