Bečki institut: Srbija od 2012. raste 2,4 odsto godišnje
Analiza Bečkog instituta WiiW, objavljena šest dana pre izbora, poredi period 2012-2025. sa periodom 2001-2011. i sa osam privreda regiona.
Privreda Srbije rasla je u periodu 2012-2025. u proseku 2,4 odsto godišnje, gotovo upola sporije nego u periodu 2001-2011, kada je prosek iznosio 4,2 odsto. To pokazuje analiza Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WiiW), objavljena 19. oktobra 2026, šest dana pre vanrednih parlamentarnih izbora zakazanih za 25. oktobar. Autor je ekonomista Branimir Jovanović, a tekst nosi naslov „Srpska ekonomija pod Vučićem: daleko od čuda“.
Gde je Srbija među devet privreda regiona?
Jovanović je rast Srbije uporedio sa osam privreda regiona za isti period. Srbija je rasla brže samo od Severne Makedonije, koja beleži 2,3 odsto. Bugarska je, prema Biznis.rs, imala isti prosek od 2,4 odsto, dok N1 i Danas navode da je Srbija ispred nje marginalno. Ostale privrede rasle su brže:
- Kosovo: 4,1 odsto
- Albanija: 3,0 odsto
- Crna Gora: 2,9 odsto
- Rumunija: 2,8 odsto
- BiH: 2,6 odsto
- Hrvatska: 2,5 odsto
Autor priznaje da deo razlike u odnosu na raniji period potiče od predkriznog buma koji je podigao ceo region. Podseća i da je Srpska napredna stranka nasledila slabu privredu: BDP je u periodu 2009-2011. ukupno pao oko 1,5 odsto, a u prve tri godine nove vlasti, 2012-2014, privreda se dodatno skupila za skoro dva odsto. Trajan rast vratio se tek 2015.
Zaključak analize Jovanović sažima ovako: „Rast Srbije pod vlašću SNS bio je umeren po svim merilima.“ Dodaje da „predstava Srbije kao šampiona rasta jednostavno nije potkrepljena podacima“.
Kako su se kretale plate, zaposlenost i socijalna zaštita
Tržište rada autor naziva najjačim argumentom u korist vlasti. Stopa nezaposlenosti pala je sa oko 23 odsto u periodu 2011-2012. na ispod devet odsto u periodu 2024-2025, a veći deo tog poboljšanja dogodio se u prvim godinama, tokom oporavka od krize. Broj zaposlenih porastao je sa 2,2 miliona 2012. na 2,9 miliona 2019, od tada stagnira, a 2025. je blago opao, na otprilike nivo iz 2008. Oko 270.000 ljudi je nezaposleno, a 2,5 miliona je van radne snage.
Prosečna neto zarada porasla je za oko 150 odsto, sa približno 370 na 930 evra mesečno. Potrošnja po stanovniku porasla je sa oko 290 na oko 700 evra, dakle oko 140 odsto. Na primeru porodice sa četvoro članova i dva prosečna primanja, plate su 2012. pokrivale 63 odsto potrošnje, a 2025. godine 67 odsto. Trećinu potrošnje takve porodice i dalje finansiraju iz drugih izvora: doznaka, penzija, štednje, kredita ili neformalnog rada.
Nejednakost je porasla. Udeo najsiromašnijih 20 odsto stanovništva u dohotku posle oporezivanja pao je sa 4,3 odsto 2011. na 4,1 odsto 2024, dok je udeo najbogatijih 10 odsto porastao sa 35,5 na 37,6 odsto. Izdaci za socijalnu zaštitu, bez zdravstva i penzija, smanjeni su sa oko 4 odsto BDP-a 2011. na 2,8 odsto 2023.
Analiza nudi dva objašnjenja. Prvo je ideološko: SNS, kao desničarska stranka, ima malo poverenja u socijalnu zaštitu. Drugo Jovanović opisuje kao manje blagonaklono: „trajno siromaštvo stvara glasačko telo koje se uoči izbora može mobilisati jednokratnim isplatama“. Mreža socijalne zaštite koja dobro funkcioniše, dodaje se, učinila bi takva davanja mnogo manje efikasnim.
Kakve su investicije i infrastruktura?
Strane direktne investicije iznosile su u proseku 5,7 odsto BDP-a godišnje u periodu 2012-2025, prema 6,1 odsto u periodu 2001-2011. Godine 2025. priliv je pao na 3,9 odsto BDP-a, a WiiW za 2026. očekuje još manje. Autor taj pad, prema Biznis.rs, više pripisuje globalnoj neizvesnosti nego domaćoj politici.
Dohodak isplaćen stranim investitorima porastao je sa oko 3 odsto BDP-a 2011. na preko 5 odsto 2024. i 2025, a 2025. je premašio priliv novih stranih investicija. Srbija je tako stranim ulagačima isplatila više nego što je od njih dobila u svežem kapitalu.
Javne investicije bile su u periodu 2013-2017. na 2-3 odsto BDP-a, a od 2021. iznose oko 7 odsto. Problem je u strukturi: od šest pokazatelja infrastrukture u odnosu na prosek EU poboljšala se samo dužina autoputeva, sa 34 na 50 odsto proseka. Dužina puteva i pruga, instalisani kapacitet za proizvodnju struje i pristup sanitaciji i vodosnabdevanju zaostali su još više. Domaće privatne investicije ostale su na oko 3 odsto BDP-a, otprilike upola manje od javnih.
Šta autor kaže o izborima
Prema Jovanoviću, na izborima 25. oktobra mnogo toga je na kocki, uključujući pravac ekonomske politike. Ako pobede SNS i Aleksandar Vučić, verovatno će se nastaviti sadašnji model zasnovan na stranim investicijama i izgradnji autoputeva, koji je indiferentan prema nejednakosti i domaćem preduzetništvu. Promena vlasti, navodi se u analizi, ne garantuje bolje ishode, ali bi otvorila vrata preispitivanju ekonomske politike.
