Ako NIS ostane bez licence, zalihe drže tržište 2-3 meseca

Licenca američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) za rad Naftne industrije Srbije ističe 30. oktobra, a 26. oktobra do isteka su ostala četiri dana. NIS je podneo novi zahtev za posebnu licencu, odluka iz Vašingtona još nije stigla, a prvi put se javno vidi i konkretan scenario za slučaj da produženja ne bude.

Srpske Novine su 24. oktobra pisale da NIS traži novu licencu od OFAC-a i da važeća ističe krajem meseca. Sada je scenario za nepovoljnu odluku izneo Željko Marković, stručnjak za energetiku, u jutarnjem programu RTS-a.

Šta NIS traži od OFAC-a?

Prema saopštenju NIS-a, zahtev ministarstvu finansija SAD odnosi se na posebnu licencu kojom bi kompanija nesmetano nastavila operativne aktivnosti i posle 30. oktobra. U zahtevu se, navodi NIS, naglašava značaj kompanije za kontinuitet snabdevanja domaćeg tržišta, kao i to da je redovan rad Rafinerije nafte Pančevo od ključnog značaja za energetsku stabilnost Srbije. Kompanija je zahvalila i domaćim i inostranim institucijama koje podržavaju napore da joj se omogući nesmetano poslovanje.

Da li će OFAC produžiti licencu?

Marković očekuje da hoće, što je rekao i u emisiji:

„Ja očekujem da će i sada NIS dobiti ovo produženje.“

Razlog za optimizam vidi u razgovorima predsednika SAD Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina, kao i u najnovijem dogovoru o isporukama ruskog dizela na američko tržište. Nastavak dijaloga Vašingtona i Moskve, kaže, mogao bi povoljno da utiče i na pitanje NIS-a.

Otvoreno ostaje i koliko bi produženje trajalo, mesec dana ili duži period. Marković o tome kaže:

„OFAK ipak to mora da preseče.“

Produženje bi, prema njegovoj oceni, omogućilo nastavak pregovora o vlasničkoj strukturi NIS-a. Podsetio je da su prethodnih nedelja stizale informacije o razgovorima mađarskog MOL-a sa ruskim akcionarima, Gaspromnjeftom i Gaspromom. Na konferenciji u Budimpešti 22. septembra jedan od zvaničnika govorio je da su pregovori praktično završeni, ali da je za dogovor potrebno odobrenje nadležnih institucija, uključujući antimonopolske organe i OFAC.

Šta se dešava ako licenca ne bude produžena?

Tu treba razdvojiti dve stvari, jer se u prepričavanjima lako pomešaju. Prema Markoviću, rafinerija u Pančevu bi najpre prerađivala postojeće zalihe sirove nafte. Kada bi se one istrošile, prerada bi se obustavila. Rok do kog bi to bilo, nije naveo.

Snabdevanje tržišta je druga stvar. Ono bi se nastavilo iz zaliha gotovih derivata i iz uvoza, a za taj period Marković kaže:

„I te sve rezerve mogu da obezbede neko nesmetano snabdevanje dva-tri meseca sigurno.“

Ako se problem ne reši ni posle tog perioda, upozorava on, moguće su nestašice, jer bi domaća prerada nafte stala. Država bi do tada morala da preduzme dodatne mere, ali Marković ne očekuje da će Srbija doći u situaciju dugotrajnog prekida snabdevanja.

Ukratko, prema njegovom opisu:

• sirova nafta u Pančevu troši se prva, bez navedenog roka
• posle toga staje prerada
• tržište se drži iz zaliha derivata i uvoza dva do tri meseca
• nestašice su moguće tek ako se problem ne reši ni posle toga

Koliko je nafta skuplja nego ranije?

Brent je pred vikend dostigao gotovo 117 dolara po barelu, a u ponedeljak ujutru kretao se oko 115 dolara. Marković podseća da je ranije bio oko 60 dolara, i da su se cene posle snažnog rasta stabilizovale na novom, znatno višem nivou:

„Čak i vaše kolege novinari se šale: ‘Došli smo u period nove nenormalnosti’.“

Kotacije dizela na mediteranskom tržištu, navodi Marković, kreću se oko 1.440 do 1.500 dolara. Cena dizela ne zavisi samo od cene sirove nafte nego i od raspoloživih prerađivačkih kapaciteta: što je rafinerija manje, to je ponuda gotovih derivata ograničenija. Ruski dizel za SAD i puštanje dodatnih količina iz rezervi prvenstveno bi trebalo da spreče nova poskupljenja, a ne da obore cene. Pojeftinjenje u SAD ne mora neposredno da stigne do Evrope, koja ima drugačije izvore snabdevanja i ograničenja u uvozu ruskih energenata.

Šta to znači za struju?

Marković ne očekuje nestašice električne energije u zimu, ali upozorava na cenu. Sušna druga polovina godine smanjila je proizvodnju hidroelektrana u Srbiji i regionu, a, kako je naveo, iz Elektroprivrede Srbije su nedavno saopštili da su remonti završeni i da je sistem spreman za zimu.

Uvoz je ipak velik:

„U oktobru je preko 25 odsto električne energije namenjene potrošnji došlo iz uvoza.“

Prema Markoviću, to je pre svega finansijski problem, jer su cene struje na evropskim berzama visoke. Dodatni pritisak stvara skup prirodni gas, koji se koristi u elektranama što pokrivaju vrhove potrošnje.