Porez na imovinu: četvrta rata se plaća do 16. novembra
Rok za poslednju ratu poreza na imovinu za 2026. ističe u ponedeljak. Zbog vikenda dospeće je pomereno sa subote 14. novembra, a od utorka teče zatezna kamata.
Gradski sekretarijat za javne prihode Beograda podsetio je da je ponedeljak, 16. novembar 2026, krajnji rok za uplatu četvrte rate godišnjeg poreza na imovinu. Po zakonu je rata dospela u subotu, 14. novembra, ali se zbog vikenda rok pomera na prvi radni dan, pa obveznici dobijaju dva dana više bez kamate. Ko do tada ne uplati, zateznu kamatu plaća od 17. novembra.
Porez na imovinu plaćaju fizička lica, preduzetnici i pravna lica, u četiri tromesečne rate, a svaka dospeva najkasnije 45 dana od početka kvartala, kako propisuje Zakon o porezima na imovinu. Četvrta rata po pravilu odgovara četvrtini godišnjeg zaduženja iz rešenja koje je obveznik dobio od nadležne lokalne poreske administracije. Ko za ovu godinu još nije dobio novo rešenje, plaća akontaciono, prema ranijem zaduženju, a razlika se obračunava naknadno, kada novo rešenje stigne.
Visina poreza razlikuje se od grada do grada. Zavisi od površine nepokretnosti, lokacije, procenjene vrednosti i poreske stope koju utvrđuje lokalna samouprava.
Koliko košta kašnjenje?
Zatezna kamata obračunava se od prvog dana posle isteka roka, na neplaćeni iznos i samo za dane kašnjenja. Nije jednokratna kazna u visini cele godišnje stope. List Novosti navodi da godišnja stopa iznosi 16,5%.
Uz kamatu preti i prekršajni postupak. Novosti navode da novčana kazna za fizička lica može iznositi 5.000 dinara (oko 43 evra).
Ko je sve obveznik poreza na imovinu?
Krug obveznika širi je od vlasnika stana, kuće ili vikendice. Porez se odnosi i na poslovne prostore, garaže i zemljište veće od deset ari. Obveznik može biti i fizičko lice koje stan ili kuću za stanovanje koristi ili zakupljuje na neodređeno vreme ili duže od godinu dana, pod posebnim zakonskim uslovima. Poreski savetnik Jovan Pavlović objašnjava za Biznis.rs koji još osnovi stvaraju obavezu:
„Porez se plaća i na pravo korišćenja građevinskog zemljišta većeg od deset ari, kada ono još nije prešlo u privatnu svojinu, kao i na nepokretnosti u javnoj svojini koje neko koristi bez pravnog osnova ili kao ovlašćeni korisnik. U pojedinim slučajevima za nastanak poreske obaveze dovoljan je i faktički posed, čak i kada vlasnik nije poznat ili nije formalno utvrđen. Obaveza može postojati i kod finansijskog lizinga nepokretnosti“, objašnjava Pavlović.
Zakupac lokala, hale ili magacina nije obveznik samo zato što koristi prostor. Obaveza ostaje na vlasniku, odnosno zakupodavcu. Prema mišljenju Ministarstva finansija iz aprila 2021, to važi i kada se ugovorom dogovori da zakupac kroz zakupninu nadoknađuje iznos poreza: dogovor ostaje stvar njihovog odnosa i ne menja zakonom utvrđenog obveznika.
Plaća li se porez na nelegalan objekat ili bazen?
Da, kada objekat po zakonu spada u nepokretnosti. Pavlović je o tome rekao:
„Pri tome, činjenica da objekat nema građevinsku dozvolu, da nije legalizovan ili da se još nalazi u postupku ozakonjenja ne znači da je oslobođen poreza. Za poreski tretman presudno je da li objekat postoji kao nepokretnost u smislu zakona, a ne isključivo njegov građevinsko-pravni status. Drugim rečima, i nelegalno izgrađeni objekti mogu biti predmet oporezivanja, ukoliko ispunjavaju zakonske uslove“, navodi Pavlović.
U nepokretnosti spadaju i građevine koje se ne vide na površini zemljišta, ukoliko su trajno vezane za zemlju:
- podzemne garaže i skloništa
- nadstrešnice i stanice za gorivo
- distributivne mreže za vodu, električnu energiju i gas
Kriterijum razgraničenja je mogućnost premeštanja bez oštećenja. Montažni objekti, mobilne kabine, svlačionice i plažni mobilijar, kao i montažno-demontažni bazeni koji mogu da se premeste bez oštećenja, smatraju se pokretnim stvarima i ne oporezuju se po ovom osnovu. Bazeni koji su ugrađeni i trajno povezani sa zemljištem podležu porezu.
Ni nemogućnost pristupa ne ukida obavezu. Čak i kada zemljište ili objekat nemaju prilazni put, a vlasnik nema obezbeđeno pravo prolaza, obaveza ostaje, a Pavlović to zaključuje ovako:
„Za nastanak obaveze nije presudno da li vlasnik može praktično da koristi nepokretnost ili joj nesmetano pristupa, već da li ima pravo svojine, državine ili korišćenja koje je zakonom prepoznato kao osnov za oporezivanje“, zaključuje Pavlović.
Gde se proveravaju dug i podaci za uplatu?
Stanje poreskih obaveza može se proveriti na portalu lokalne poreske administracije ili neposredno u gradskoj, odnosno opštinskoj poreskoj službi. Pri uplati treba proveriti broj računa i poziv na broj, jer se samo tako uplata pravilno evidentira.
Obveznici u Beogradu mogu da se obrate opštinskim odeljenjima Sekretarijata za javne prihode, čiji su telefoni objavljeni na internet stranici Grada Beograda. Odeljenja rade sa strankama radnim danima od 8 do 14 časova, a sredom od 8 do 18.30.
