Miloš Stojanović 10-0: ko su zaista protivnici partnera Jovane Jeremić

Postoji broj koji se u svakom naslovu ponavlja kao mantra: deset pobeda, nula poraza. Miloš Stojanović, koga publika zna pod nadimkom Tigar i koga estradne rubrike prate prevashodno kao partnera voditeljke Pinka Jovane Jeremić, ušao je u ring na Gradskom trgu u Inđiji 20. juna kao bokser sa, kako mediji vole da kažu, savršenim skorom. Jovana ga je bodrila iz prvog reda, a kasnije mu, po sopstvenoj objavi, uručila i pehar. Slika je besprekorna. Brojka je besprekorna. Ostaje samo jedno pitanje koje se u tim izveštajima nikada ne postavlja: protiv koga je taj skor zapravo sastavljen?

Krenimo od onoga što je nesporno. Deseta uzastopna pobeda stigla je 21. marta 2026. u Beču, na priredbi Bounce Fight Night, prekidom borbe u drugoj rundi. Srpski mediji su protivnika predstavili kao Beku Aduašvilija iz Gruzije, dok se u bazi Tapology meč te večeri vodi pod imenom Džordža Aduašvilija. Već tu se vidi prvi problem ovakvih večeri: dovoženi gost iz inostranstva o kome se kod nas ne zna gotovo ništa, pa ni tačno ime.

Kakvi su zaista skorovi tih protivnika?

Ovde se reklamna priča i podaci iz bokserskih baza razilaze. Uzmite Ištvana Kiša, mađarskog boksera sa nadimkom Kiler, koji se na Stojanovićevom spisku pojavljuje kao jedan od rivala. Njegov skor po dostupnim bazama glasi 25 pobeda i 49 poraza, uz niz od dvadeset osam uzastopnih gubitaka u trenutku poslednjih merenja. To nije rival, to je profesionalni gubitnik, čovek koji od poraza živi i koji se po pravilu doprema upravo zato da bi domaćin upisao pobedu.

Slika se ponavlja. Mirnes Denadić, koga je Tigar nokautirao u trećoj rundi u Bečeju krajem decembra 2025, po bazama nosi skor 15-22-3, dakle više poraza nego pobeda. Zoran Brajić, još jedno ime sa njegove liste, vodi se sa svega jednom pobedom i tri poraza. A protivnik koji se na Tapology vezuje za jedan od ovih mečeva ima, prema toj bazi, čak 46 poraza i niz od jedanaest uzastopnih gubitaka u nizu. To su, u bokserskom žargonu, takozvani journeymeni ili tomato cans, borci čija je uloga da popune kartu i izgube.

Treba biti pošten: Stojanović nije izmislio ovaj model. Domaće profesionalne priredbe godinama funkcionišu tako da se mladi domaći aduti grade na uvezenim protivnicima slabog skora. Tigar je u tom sistemu disciplinovan i, sudeći po izveštajima, fizički ozbiljan borac koji svoje mečeve završava pre distance. Ali to su dve odvojene stvari, a marketing ih stalno spaja u jednu.

Šta zapravo znači 10-0 u ovom slučaju?

Znači tačno deset pobeda i nijedan poraz, to niko ne spori. Problem nastaje kada se taj niz prodaje kao dokaz vrhunskog kvaliteta, a ne kao ono što jeste: pažljivo sastavljena lista rivala koji u svojim karijerama gube više nego što pobeđuju. Skor je činjenica, ali kontekst je takođe činjenica, i upravo taj kontekst u estradnim izveštajima sistematski nedostaje.

Stojanović sebe, u intervjuima, opisuje kao čoveka koji još nije doživeo poraz i koji je zahvaljujući boksu otvorio hotel. Sve to može biti tačno i istovremeno nedovoljno da se odgovori na osnovno pitanje koje svaki ozbiljan navijač boksa postavlja: protiv koga? Jer dok god se na drugoj strani ringa nalaze ljudi sa po dvadeset, trideset i četrdeset poraza, broj deset govori manje o Tigru, a više o tome kako je ta večer sklopljena.

Ostaje, dakle, ono pitanje od kog smo i krenuli, a koje vredi ostaviti i vama. Da li je niz od deset pobeda zaista merilo klase ako se u njemu, redom, niže imena boraca koji gube gotovo svaki meč?