Slavko (75): I danas obrađujem Bregovićev vinograd

Priču o „ukletom” imanju Gorana Bregovića demantovao je čovek koji na toj zemlji radi. Slavko, sedamdesetpetogodišnji muzičarev rođak iz sela Sveti Petar Čvrstec, kaže da nikakvih zlih sila tamo nema i da lozu obilazi svakodnevno. Njegova izjava i priče meštana objavljeni su 11. avgusta u 17.38, i o Bregovićevom vinogradu tu govori neko sa te parcele, a ne sam muzičar.

Slavko je bio kratak.

„To su sve naklapanja. Ja i danas, kao i svih ovih godina nakon Franjine smrti, obrađujem taj vinograd.”

Franjo je Goranov otac. Umro je 1996. godine, a muzičar je tada nasledio kuću i vinograd koji je stari Bregović zasadio pošto je otišao u penziju. Selo ima oko 20 kuća. To je ceo dekor priče koja je godinama kružila regionom.

Šta je zaista posađeno na toj parceli

Na imanju su sađene graševina i tudum, sorte koje se u tom kraju drže decenijama. U dobrim godinama vinograd je davao i po 1.000 litara vina. Danas je manji nego nekad, ali, kako tvrdi Slavko, i dalje daje sasvim solidno vino, a ne piće o kome se pričaju strašne priče.

Uz vinograd ide i stara koliba u kojoj je Franjo boravio do smrti. Voleo je vino i društvo. Zimi bi se tu okupljalo puno ljudi, priseća se rođak, i taj deo priče o imanju nikada nije stigao do naslova.

Odakle uopšte priča o kletvi?

Iz dve smrti koje su se dogodile u razmaku kraćem od dve godine.

Kada je nasledio imanje, Bregović je brigu o vinogradu prepustio jednom rođaku. Posle šest meseci taj čovek ga je pozvao i rekao da ne može dalje.

„Nakon pola godine, pozvao me je i rekao da ne može dalje. Njegova žena je pokušala da se ubije, bacila se pod voz.”

Žena je preživela, ali je ostala bez ruke. Bregović je kasnije govorio da mu je poverila kako se budi u četiri ujutru i da joj se čini da ništa ne stiže. Nedugo zatim usledio je poziv koji je zatvorio tu priču.

„Rođak mi je ubrzo javio da je njegova žena, u sledećem pokušaju, uspela da se ubije. Obesila se. Više nije imalo smisla tražiti od njega da se bavi mojim vinogradom.”

Muzičar je onda našao drugog čoveka. Ni on nije ostao dugo. Umro je od raka grla, takođe posle svega šest meseci.

Slavko na tome i staje kada objašnjava odakle legenda.

„Iz dve nesrećne smrti nastala su gostioničarska naklapanja koja su kasnije pretvorena u priču o ‘ukletim silama’.”

Bregovićev račun koji je priču raširio

Ono što je legendu izbacilo iz sela u medije bila je jedna njegova rečenica. Bregović je o svemu govorio kroz crni humor, po kome je poznat, i sabrao je sopstvenu statistiku.

„E, onda sam seo i izračunao: celo selo ima dvadeset kuća, a ja sam, zbog tog vinograda, za nepune dve godine uspeo da pobijem dvoje ljudi. Bolje ga ostaviti s mirom, pa kada odem u penziju, sam ću se njime pozabaviti.”

Posle toga imanje nije poverio nikome. Rekao je da će ga sam obrađivati kada ode u penziju, i tu je priča stala, bar u javnosti.

Dve verzije jedne parcele

Hronologija je jednostavna kada se poređa:

• 1996. umire Franjo Bregović, Goran nasleđuje kuću i vinograd
• posle šest meseci prvi čuvar imanja odustaje, njegova supruga ostaje bez ruke
• ista žena kasnije izvršava samoubistvo
• drugi čuvar imanja umire od raka grla posle šest meseci
• Bregović prestaje da imanje poverava bilo kome

U toj hronologiji nema nijednog događaja koji se desio na samoj parceli. Obe tragedije zadesile su ljude koji su vinogradom trebalo da se bave, a ne u vinogradu. Razlika je mala u prepričavanju, a velika u tome kako priča zvuči.

Slavko je i dalje jedini koji tamo dolazi. Kaže da nastavlja isto kao i prethodnih trideset godina, otkako je Franje nestalo. Za razliku od legende koja se održala u kafanama i na portalima, njegov deo priče ima svedoka koji svake sezone bere grožđe sa istih čokota.