Bora Đorđević: dve godine kasnije, sin nije došao na grob

Dvogodišnjica smrti Bore Đorđevića obeležena je 4. septembra 2026. na Gradskom groblju u Čačku. Kod humke sa dve ukrštene gitare okupili su se prijatelji, poznanici i fanovi frontmena Riblje čorbe, položili cveće, upalili sveće i pevali njegove pesme.

Đorđević je umro 4. septembra 2024. u Ljubljani, u 72. godini, posle kraće bolesti. Rodni Čačak ga ni dve godine kasnije ne zaboravlja, kažu ljudi koji su mu bili najbliži.

Na groblje su tog dana došli muzičar Nenad Kresojević, Tatjana Batak Petrović iz Beograda, Borin drug iz detinjstva dr Prvoslav Prle Savić, kao i Aco Dimitrijević i Milan Čakajac. Tu je bio i čačanski profesor Stojan Guzina, koji je kod humke zasvirao Borine pesme na gitari.

Prijatelji se sećaju druženja iz mladosti

Nenad Kresojević, Đorđevićev prijatelj iz Beograda, prisećao se prvog susreta i decenija druženja koje je usledilo.

Družio sam se sa njim od 1982. godine, tada nas je njegova supruga Dragana i fotografisala, sreli smo se zbog dogovora u vezi sa snimanjem albuma u Londonu. Družili smo se i kasnije na njegovim promocijama knjiga, a i kasnije kada sam se preselio u Beograd. Bora je vanserijska ličnost, danas nas je došlo dosta iz Beograda jer je Bora to zaslužio, rekao je Kresojević.

Slično se Bore seća i Tatjana Batak Petrović, koja ga je upoznala preko brata, bivšeg boksera.

Kada sam imala 12 godina ja sam sa njegovom pesmom „Lutka sa naslovne strane” pobedila na zimskoj smotri kulture u Beogradu, davne 1981. godine. Kasnije sam ga i upoznala, zahvaljujući bratu bokseru. Ljudi poput Bore ne smeju nikada da odu u zaborav, zato što je bio veliki umetnik, muzičar i patriota, ispričala je Tatjana Batak Petrović.

Sin Boris nije došao, udovica navodno bila sinoć

Baš na ovaj deo priče se najviše pazilo na komemoraciji. Dr Prvoslav Prle Savić, Đorđevićev drug iz detinjstva, ispričao je da uže porodice na groblju danas nije bilo.

Okupili smo se i danas, došli smo ranije da po domaćem običaju iznesemo okrepljenje za Borine fanove koji su danas ovde došli. Danas niko od uže porodice nije posetio Borin grob. Sin Boris mi se uvek javi kada dolazi, ali sada nije došao. Čuo sam se s njegovom suprugom, kaže da je zbog godišnjice došla u Čačak, ali je danas ovde niko nije sreo. Tražila je da jutros kada bude došla, novinari ne budu u blizini. Danas čujem da je navodno bila sinoć i da je od nje onaj venac na Borinom grobu. Mi smo danas na Borinom grobu i svirali i pevali, i to ćemo raditi dok god budemo mogli, čuvajući sećanje na njega i mladost koju smo zajedno proveli, rekao je Savić.

Većina Borinih prijatelja iz Čačka, kako kaže Savić, njegov grob posećuje skoro svake nedelje, u tačno određeno vreme.

Kulturni centar sada nosi njegovo ime

Grad se rokeru odužio i zvanično. Dom kulture u Čačku od sada nosi ime Kulturni centar „Bora Đorđević” Čačak, potvrdili su predstavnici grada koji su bili prisutni na pomenu i najavili da Čačak svog sugrađanina neće zaboraviti.

Riblja čorba, u međuvremenu, nastavlja da radi po Borinoj želji, sa Jovom Jeftićem kao pevačem. On je na obeležavanju dvogodišnjice u Čačku najavio i posthumna izdanja.

Velika čast što nastavljam da čuvam Borovu muzičku zaostavštinu, ovo je negde i prilika da kažem da će uskoro biti objavljene i njegove pesme, odnosno album koji je Bora snimio za života, rekao je Jova Jeftić, pevač Riblje čorbe, za Regionalnu informativnu novinsku agenciju RINA.

Poseban trenutak na pomenu bio je i kada je profesor Stojan Guzina zasvirao Borine pesme, vraćajući kroz muziku sećanje na čoveka čiji su stihovi odavno postali deo Čačka, ali i cele Srbije.

Riblja čorba večeras nastupa kod brane na Zapadnoj Moravi u Čačku, ulaz je slobodan za sve poštovaoce Borine muzike. Kako je Bora govorio, biti Čačanin je stanje duha, a njegov grad, kažu prijatelji, dve godine kasnije o njemu i dalje ne priča samo u prošlom vremenu.