Umro Mišo Kovač, Poljud zapevao kad je stigla vest

Mišo Kovač umro je 31. oktobra 2026, u 85. godini. Smrt je portalu Index potvrđena iz izvora bliskih pevaču. Prema Novom listu, koji se poziva na Index, preminuo je oko 15.30 u svom domu u Splitu.

Izveštaji se u jednom razilaze. Nedeljnik, pozivajući se na Slobodnu Dalmaciju, navodi da je umro u splitskoj bolnici. Zato mesto smrti treba čitati uz atribuciju, a ne kao utvrđenu činjenicu.

Prema Novom listu, pre smrti je izrazio želju da bude sahranjen u Zagrebu.

Kako je vest stigla do Poljuda?

Smrt je saopštena preko razglasa na Poljudu, tokom utakmice Hajduk protiv Gorice. Kad je spiker javio vest, tribine su zapevale. Navijači Hajduka uglas su otpevali stihove jedne njegove pesme: „Noćas ćemo zemlji k’o materi reći.“

Poljud mu je bio više od stadiona. Posle smrti šesnaestogodišnjeg sina Edija 1992. upravo je tu održao koncert „Noć sveća“, pred oko 50.000 ljudi. Njegove pesme se na tom stadionu pevaju godinama, a Hajduk je bio jedna od njegovih velikih ljubavi.

Od tapetara iz Šibenika do Jugotona

Mate Mišo Kovač rođen je 16. jula 1941. u Šibeniku, u vreme italijanske okupacije. Odrastao je u ulici u kojoj su rasli i Vice Vukov i Arsen Dedić. Sa Dedićem je decenijama kasnije snimio duet „Mi smo lišće s iste grane“.

Sa 16 godina odlučio je da peva, posle nastupa šibenskog pevača Ljube Lučeva. Završio je srednju industrijsku školu za tapetara. Godine 1961. delio je prvo mesto na takmičenju „Prvi glas Šibenika“ sa Mirkom Vukšićem, a za nagradu je izabrao singl Elvisa Prislija.

Posle vojnog roka u Beogradu preselio se u Zagreb. Na takmičenju u Karlovcu izveo je „I Can’t Stop Loving You“ Reja Čarlsa i privukao pažnju producenata. Prvi nezvanični nastup imao je u jesen 1964. u zagrebačkoj Gradskoj kafani. Iste godine potpisao je ugovor sa Jugotonom. Prva ploča bila mu je obrada Čarlsove pesme, „Ne mogu prestati da te volim“.

Koliko je ploča prodao?

Status zvezde doneo mu je 1969. „Više se nećeš vratiti“, pesma koju je napisao Đorđe Novković. Novi list i N1 navode da je singl prodat u skoro 190.000 primeraka i da je bio druga najprodavanija Jugotonova ploča te godine. Telegraf, pozivajući se na dostupne podatke, piše da je otišlo oko pola miliona primeraka. Brojke se ne poklapaju, a nijedan izvor ne daje dokument iz kog potiču.

Iste godine, sa pet ploča prodatih u više od 250.000 primeraka, postao je najprodavaniji pevač te izdavačke kuće. Saradnja sa Novkovićem trajala je do kompozitorove smrti 2007. Ukupno je, prema podacima njegove diskografske kuće, prodao više od 20 miliona ploča i drugih nosača zvuka.

Pobedom na Splitskom festivalu 1971. sa pesmom „Proplakaće zora“ postao je najpopularniji pevač u Jugoslaviji. Iste godine zamalo je poginuo u saobraćajnoj nesreći kod Zadra. Brkove, koji su mu postali zaštitni znak, pustio je da prikrije ožiljak iznad usne.

Godine 1972. u Njujorku je gledao Elvisa Prislija u Medison skver gardenu. Izvedba pesme „My Way“ ostavila je na njega trag. U razgovoru sa Aleksandrom Stankovićem, decenijama kasnije, Kovač je taj trenutak opisao rečima da se tada „pjesma spojila s nebom“.

Usledile su dve decenije vrhunca. Među hitovima su:

• „Drugi joj raspliće kosu, a ja je volim“
• „Ostala si uvijek ista“
• „Ako me ostaviš“
• „Sutra mi sude“
• „Odavno više ne plačem zbog tebe“
• „Ti si pjesma moje duše“

Pet puta proglašen je pevačem godine, a 1989. i ličnošću godine u Jugoslaviji. Posle teških devedesetih vratio se koncertom u Domu sportova, snimio nove albume i duete sa ćerkom Ivanom i ponovo pobedio na Splitskom festivalu. Iz tog perioda izdvaja se „Dalmatino“. Porin za životno delo dobio je 2012.

Porodica i gubici

Ženio se tri puta: sa Ljubicom Komadinom, sa Anitom Baturinom, bivšom mis Jugoslavije, i sa Lidijom Pintarić. Sa Baturinom ima decu Edija i Ivanu. Razveli su se 1996, navodi Telegraf. Lidija Pintarić ostala je uz njega do kraja života.

Sin Edi umro je u Zagrebu 1992, u 16. godini. Kovač je posle toga najavio da više neće nastupati, ali nije održao obećanje. Snimio je „Pesmu za Edija“ i kasnije se vratio publici.