Tri reditelja u Kanu, dve prve dame u zvaničnoj selekciji
Srpska kinematografija na 79. Kanskom festivalu zastupljena je sa tri kratka i jednog igranog filma, a Tamara Todorović i Tara Gajović prve su autorke iz Srbije u zvaničnim selekcijama tog festivala.
Kada se 17. maja oko devet uveče publika u sali Bunjuel u Palati festivala u Kanu počne smeštati pred projekciju desetominutnog filma „Niko ništa nije rekao”, autorka Tamara Todorović, dvadeset i šestogodišnja studentkinja Fakulteta dramskih umetnosti, postaje prva žena iz Srbije čije se delo prikazuje u zvaničnoj konkurenciji kratkog metraza tog festivala. Statistika sa kojom je njen rad u tu selekciju ušao je sažeta i nemilosrdna, od tri hiljade sto osamdeset i četiri prijave iz sto trideset i šest zemalja, izabrano je desetoro autora, i u tom desetorcu su dve žene.
Selekcija sedamdeset i devetog Kanskog festivala, koji traje od 12. do 23. maja, srpskoj kinematografiji donela je tri prisustva u tri različite sekcije. Pored Todorovićke u zvaničnoj kratkoj konkurenciji, Tara Gajović sa srednjometražnim filmom „Preko praga” učestvuje u programu La Cinef, koji okuplja najbolje filmove sa studijskih institucija sveta, a Ivan Marković sa dugometražnim igranim filmom „Obećani prostori” premijerno se prikazuje u sekciji ACID, koja je nezavisna od festivalske organizacije i bira filmove demokratskim glasanjem nekoliko stotina francuskih sineasta.
Sve tri produkcije nastale su unutar institucionalnih okvira koji se često žale na nedostatak sredstava. „Niko ništa nije rekao” je studentski rad sa odeljenja Filmske režije Fakulteta dramskih umetnosti, nastao u koprodukciji sa Film centrom Srbije. „Preko praga” je takođe studentski film, koprodukcija FDU i mađarske škole MOME iz Budimpešte. „Obećani prostori”, koji traje sto osamnaest minuta i koji je Marković snimao u Bosni i Hercegovini i u srpskoj Krajini između 2023. i 2025. godine, snimljen je sa budžetom koji je, prema podacima Film centra Srbije, ispod sedamsto hiljada evra, što je manje od trećine prosečnog evropskog produkcionog standarda za film te dužine.
Šta tri filma govore o stanju domaće kinematografije
Tamara Todorović i Tara Gajović, ulaskom u kanske selekcije, ne predstavljaju samo svoja dela, već i smenu generacije koja je počela da se događa u poslednjih nekoliko godina. FDU danas ima više studentkinja od studenata, klasa kanskog autora Ognjena Glavonića iz 2015. godine deluje kao istorijska, a profesura koju vode Goran Marković, Srdan Golubović i Mila Turajlić u sve većoj meri se okreće radu sa autorkama. To nije ideološka, nego demografska činjenica, i kanski podaci je samo formalizuju.
Marković, koji je rediteljska potpisana stvar u nezavisnoj sceni već petnaestak godina, sa „Obećanim prostorima” napušta esejistički modus koji je obeležio njegova prethodna ostvarenja „Polagana fluorescentna postelja” i „Predmet”. Novi film je narativan, prati dve linije, jedna se odnosi na povratnika iz dijaspore u Liku, druga prati grupu seoskih mladih ljudi koji odlaze u Beograd. Festivalski materijal koji je distribuirao Film centar opisuje film kao „post-jugoslovenski road movie”, ali oni koji su videli radne snimke govore o nečemu mnogo bližem dokumentarističkom žanru, sa dugim statičnim kadrovima i minimalnom muzičkom partiturom.
Što se tiče reakcija struke, kritika koja je pratila projekciju u sali Bunjuel naglašava da Todorovićkin film, iako neravan u drugoj polovini, ima u prvoj sceni rezbarsku preciznost koja je neuobičajena za studentsku produkciju. „Sight and Sound” u svom kanskom dnevniku ovu autorku opisuje kao „autorski glas koji već zna šta radi”, dok je francuski „Cahiers du Cinema” o „Preko praga” pisao da je „evropski student film koji se ne pravda svojim formatom”. „Obećani prostori” su, izveštajima sa premijere u ACID-u, izazvali polariziranu reakciju, sa delom francuske publike koji je film napustio posle pedesetog minuta, i delom koji je na kraju aplaudirao osam minuta.
Tri filma u tri selekcije ne mogu se prebrojati kao stvar kvantiteta. Što ovaj kanski ciklus znači za srpsku kinematografiju biće moguće sagledati tek kada se publika kod kuće sretne sa ovim radovima. „Obećani prostori” najavljeni su za bioskopsku premijeru u Srbiji u oktobru u okviru programa FEST, a kratki filmovi Todorović i Gajović biće prikazani na festivalu studentskog filma FEST Kratki metraži krajem juna. Sve do tada, kanske projekcije ostaju materijal o kojem se govori, ali koji domaća publika nije imala priliku da vidi, što je deo problema koji se vraća svake godine.
