Crescendo se opet meri: Filharmonija puni blagajne za 26/27 u prvih dvanaest dana juna

Sezona se zatvorila pre dve nedelje koncertom „Posveta Đinđiću”. Beogradska filharmonija sada ulazi u uobičajenu pauzu između maja i septembra, period u kome se ne svira, ali se pretplate prodaju.

Od 2. do 13. juna, isključivo na blagajni u Studentskom trgu broj 7, postojeći pretplatnici i novi zainteresovani dobijaju pun katalog koncerata sezone Crescendo 26/27. To je prva pun sezona pod novim koncertnim brendom koji je Filharmonija lansirala 2024.

Crescendo je u svojoj logici dvadeset pet koncerata, što za jednu nacionalnu filharmoniju srednje veličine predstavlja respektabilan godišnji obim. Sezona traje od oktobra do juna sledeće godine, sa pauzom u decembru i januaru. Pretežno se izvodi u Kolarcu, sa povremenim koncertima u sali Filharmonije ili u Sava centru kada dela traže više prostora.

Felc kao kontinuitet

Dirigentska palica i ove sezone ostaje u rukama Gabrijela Felca. Nemački dirigent koji je u Beogradsku filharmoniju došao 2023. i sa orkestrom napravio dobro primljen prelaz iz prethodne ere.

Felc karijerno stoji između Berlina, Dortmunda i Berna. Sa beogradskim ansamblom radi pretežno na romantičnom i kasnoromantičnom repertoaru, sa zapaženim uvodima u dela Bruknera, Malera i Štrausa. To nije samo izbor, već radna faza kroz koju se tehnički nivo orkestra postepeno proverava.

Pored njega, sezona donosi pravu galeriju gostujućih palica:

• Stanislav Kočanovski, ruski dirigent sa karijerom u Moskvi i Pragu, vodi otvarajući koncert u oktobru
• Daniel Rajskin, do prošle godine šef Filharmonije iz Rige, dolazi u januaru sa baltičkim repertoarom
• Hauard Grifit, britanski dirigent specijalizovan za bečku klasiku, u martu, sa violončelistom Jeronimosom Kapsom
• Džon Aksevorld, američki dirigent koji već nekoliko sezona vodi drugu pretplatnu seriju, u aprilu
• Aleksander Bloh, mladi francuski dirigent zapažen u Briselu i Berlinu, prvi put u Beogradu, februar
• Kristof Altšrater, švajcarski dirigent, prvi put gostuje, mart, sa baroknim programom

Šta sve pretplata daje

Pretplata Crescendo 26/27 obuhvata svih dvadeset pet koncerata, što za stalnu publiku Filharmonije znači više od dve trećine sezone. Cene su raspoređene u tri kategorije, sa porastom oko pet odsto u odnosu na prošlu sezonu. Za trenutnu inflatornu situaciju u Srbiji to je solidno održanje cena, naročito kada se uzme u obzir mešovita struktura finansiranja iz republike, pokrajine i sopstvenih sredstava.

Prodaja samo na blagajni, za moderni evropski orkestar, deluje anahrono. Filharmonija obrazloženje vidi u održavanju direktnog kontakta sa stalnom publikom, koja je za jedan ansambl resurs kojim se ne sme rizikovati. Online prodaja otvara se tek u septembru, i to za pojedinačne karte koje preostanu posle pretplatne raspodele.

Sezona kao kanon

Ono što jedna pretplatna sezona postavlja jeste izbor dela koja će biti izvedena. Crescendo 26/27 u tom smislu zaslužuje pažljivo čitanje:

• Malerova „Šesta simfonija”, sa Felcom
• Bruknerova „Sedma”, sa Rajskinom
• program „Šostakovič i Stravinski”, sa Kočanovskim
• nova produkcija opere u koncertnom izvođenju, „Wozzeck” Albana Berga

Bergov „Wozzeck” je za beogradsku publiku zapravo novo iskustvo. Ova opera u Srbiji nije izvedena scenski ni koncertno više od trideset godina, što za sezonu jedne filharmonije znači mnogo. Operu Filharmonija u koncertnom izvođenju u poslednjih deset godina nije imala često, prethodna je bila „Karmen” 2019.

Tu su i dva solistička programa kakvi se ne nude svake godine:

• pijanistkinja Marija Joao Pireš, koja je u Beogradu poslednji put gostovala 2002. godine
• violinist Augustin Hadelih, prvi put kod nas, u januaru

Ova dva gosta, makar i ne na vrhu trenutnih svetskih lista, predstavljaju izbor koji se za nacionalni orkestar smatra visokim, i koji nije stalno dostupan na lokalnom tržištu.

Da li je sezona stvar koja se može planirati godinu unapred?

Pitanje koje će se otvarati tokom pretplatnog perioda nije retoričko. U poslednjih pet sezona Filharmonija je menjala raspored zbog spoljnih okolnosti više puta, što je kod stalne publike stvaralo dozu nepouzdanosti.

Sezona 24/25 izgubila je dva koncerta zbog odustajanja gosta, a jedan koncert je prenet na sledeću sezonu. Filharmonija mora da prizna da je u pitanju kontekst koji nije njen, već šire situacije, ali to ipak utiče na poverenje pretplatnika.

Felc je ove sezone održao izuzetan ritam. Svaki njegov koncert je bio tačno tamo gde je trebalo da bude, što je profesionalna mera koja se vidi tek kroz godine. Nije bez razloga što se sledeća sezona prodaje sa solidnim očekivanjima.

Crescendo 26/27 vredi pretplate i za stalnu publiku, i za one koji u Filharmoniju dolaze povremeno. Malerova „Šesta” u Beogradu nije svake godine. Bergov „Wozzeck” nije svaki put kada poželimo.

Šta mislite, da li jedan filharmonijski ansambl treba da bira repertoar koji proverava sopstveni nivo, ili koji potvrđuje već dostignut kvalitet?