Premijera Danube Dance Alliance u Madlenianumu
Šesti festival savremene solo igre SOLA premijerno je predstavio projekat koji povezuje pet gradova kroz VR film i savremenu igru u napuštenim prostorima.
- Premijera Danube Dance Alliance održana je 30. maja u Operi i teatru Madlenianum, u okviru šestog festivala savremene solo igre SOLA (29. do 31. maja).
- Projekat spaja VR film Dancescapes umetnice Enje Belak i plesnu predstavu Register Boštjana Antončiča iz kompanije Rosas.
- Predstave se od maja do septembra izvode u napuštenim javnim prostorima Beograda, Sarajeva, Velenja, Svetvinčenta i Trbovlja.
- Okuplja 12 organizacija iz osam evropskih zemalja i više od 50 umetnika, uz finansiranje kroz program Kreativna Evropa.
Telo koje pleše u praznoj hali deluje drugačije nego telo na pozornici sa zavesom i redovima sedišta: tamo gde nema institucionalnog okvira, svaki pokret mora sam da opravda zašto se uopšte dešava. Upravo iz te pretpostavke izrasta Danube Dance Alliance, projekat čija je premijera u petak, 30. maja, otvorila šesti festival savremene solo igre SOLA u beogradskoj Operi i teatru Madlenianum. Festival traje do 31. maja, a ova premijera mu je dala težište koje retko ima neka domaća igračka manifestacija.
U osnovi projekta stoje dva dela koja se gledaju jedno kroz drugo. Prvo je VR film Dancescapes umetnice Enje Belak, koji gledaocu nudi pokret posredovan tehnologijom virtuelne realnosti. Drugo je plesna predstava Register koreografa Boštjana Antončiča, igrača koji dolazi iz kompanije Rosas, jednog od najuticajnijih imena evropske savremene igre. Spoj snimljenog i živog tela nije ovde dekorativan trik, nego dramaturški luk koji pita šta uopšte znači prisustvo u igri.
Ko stoji iza projekta
Danube Dance Alliance nije autorski rad pojedinca, već mreža. Nosilac projekta je Delavski dom Trbovlje, a finansira se kroz program Kreativna Evropa, što ga smešta u širi kontekst evropske kulturne saradnje, a ne lokalne festivalske kola. Na delu rade petoro koreografa: Aleksandar Ilić, Maša Kolar, Branko Mitrović, Nik Rajšek i Ognjen Vučinić. Iza njih stoji 12 organizacija iz osam evropskih zemalja i više od 50 umetnika, što ovaj poduhvat čini jednim od obimnijih u regionu kada je reč o savremenoj igri.
Šta projekat zapravo predlaže
Najzanimljiviji potez nije ni VR film ni izbor igrača, nego mesto. Predstave se od maja do septembra izvode u napuštenim javnim prostorima Beograda, Sarajeva, Velenja, Svetvinčenta i Trbovlja. Time se igra izmešta iz crne kutije pozorišta u prostore koji nose svoju istoriju i svoje ruševine, pa telo igrača ulazi u dijalog sa zidovima koji su nekada imali sasvim drugu namenu. U post-jugoslovenskom kontekstu, gde su napušteni industrijski i javni objekti deo svakodnevnog pejzaža, taj izbor scenografskog plana nosi i tiho političko značenje.
Madlenianum je za premijeru bio logičan domaćin: kuća koja je i sama izgrađena kao gest privatne posvećenosti umetnosti ovde pozajmljuje svoj okvir mreži koja taj okvir potom napušta i odlazi u napuštene prostore pet gradova. Ono što SOLA ovom premijerom pokazuje jeste da savremena igra kod nas više ne mora da se izvinjava za svoje postojanje pred većom publikom, dovoljno je da pronađe pravi zid.
Da li ste spremni da igru gledate tamo gde je niko ne očekuje, u praznoj hali umesto u sali sa zavesom?
