Olivija Rodrigo najavila ženski festival Daisy Chain Fields
Pop zvezda predstavila jednodnevni festival isključivo sa ženskim imenima, od Bikini Kill do Stivi Niks, čiji prihod ide organizacijama za žene i devojke.
- Olivija Rodrigo najavila je 22. juna jednodnevni festival Daisy Chain Fields, a pretprodaja je krenula 24. juna.
- Festival se održava 29. avgusta u parku Great Park u Irvajnu, u Kaliforniji.
- Postava je isključivo ženska: Bikini Kill, Čapel Roan, Doechii, Mički, Garbage i KATSEYE, uz goste Stivi Niks, Karen O i Saru Maklaklan.
- Neto prihod ide neprofitnim organizacijama koje podržavaju žene i devojke, među njima i Planned Parenthood.
Postoji trenutak u svakoj karijeri kada izvođač prestane da bude samo ime na plakatu i počne da pravi sopstveni plakat. Za Oliviju Rodrigo taj trenutak je stigao bez velike pompe, jednom najavom usred juna, kojom je devetnaestogodišnja pop zvezda postala kustos festivala u kome će sama biti samo jedno od mnogih imena. Festival se zove Daisy Chain Fields, traje jedan dan, i nosi pravilo koje je u industriji koncerata redak izuzetak: na bini su isključivo žene.
Najava je stigla 22. juna, a pretprodaja je startovala dva dana kasnije, 24. juna, preko zvaničnog sajta festivala. Sam događaj zakazan je za 29. avgust, u parku Great Park u kalifornijskom Irvajnu, na dve bine koje će za jedan dan okupiti raspon koji retko stane u istu liniju plakata. Tu su pankerski temelji u liku Bikini Kill, trenutni pop fenomen Čapel Roan, repska oštrina Doechii, melanholija Mički, kao i Garbage i grupa KATSEYE. Lista specijalnih gostiju dodatno otkriva nameru: Stivi Niks, Karen O i Sara Maklaklan, tri generacije ženskog glasa u jednoj večeri.
Zašto ženska postava nije samo gest?
Lako je ovakvu odluku pročitati kao marketinški potez, kao kuriozitet koji se dobro slaže sa naslovima. Ali raspon imena govori nešto preciznije od pukog gesta. Kada na istom plakatu stoje Bikini Kill, čije ime nosi devedesete i rajot-grrl pokret, i Čapel Roan, koja te iste devedesete reciklira u savremeni pop spektakl, dobija se nešto nalik kratkoj istoriji ženskog autorstva u muzici. Niks i Maklaklan tu nisu ukras nego veza sa ranijim talasima, sa vremenom kada je ženski festival bio politički projekat, a ne marketinška niša.
Olivija Rodrigo je u toj postavci napravila zanimljiv izbor. Mogla je da bude centralno ime, glava plakata oko koje se sve vrti. Umesto toga, postavila se kao jedno od četrnaest imena na dve bine, prepuštajući prostor i prethodnicama i savremenicama. To je gest koji govori više o njenom razumevanju sopstvene pozicije nego bilo koja izjava: zvezda koja zna da je najveći kapital koji ima sada to što može da ga podeli.
Šta festival znači van same muzike?
Daisy Chain Fields nije zamišljen samo kao koncert. Neto prihod od festivala ide neprofitnim organizacijama koje podržavaju žene i devojke, među kojima su Planned Parenthood i Baby2Baby. U američkom kontekstu, gde su pitanja reproduktivnih prava i ženskog zdravlja godinama u središtu javne i pravne borbe, ovakva namena prihoda nije neutralna. Ona festival smešta u jasan vrednosni okvir, čime muzički događaj postaje i izjava.
Pretprodaja koja je krenula 24. juna preko zvaničnog sajta prvi je test koliko ta poruka rezonuje van kruga obožavalaca. Festivali sa idejnom potkom često žive na tankoj liniji između iskrene namere i dobro upakovane priče, i Daisy Chain Fields tek treba da dokaže na kojoj strani te linije stoji. Za sada postoji plakat koji ume da bude i muzička i kulturna izjava, što je više nego što većina letnjih festivala uopšte pokuša.
Da li bi ovakav festival, sa ženskom postavom i prihodom za dobrotvorne svrhe, imao publiku i kod nas?
