Otvara se 33. BELEF: „Cigani lete u nebo” večeras

Postoji jedna scena u „Ciganima lete u nebo” u kojoj se ceo ansambl, naizgled bez ikakvog reda, sruči ka rampi i zapeva tako da se podij Pozorišta na Terazijama godinama trese od istog naleta. Ko je tu numeru jednom čuo uživo, zna zašto se ova predstava ne skida sa repertoara puna dve decenije. Večeras se upravo ona seli u Sava centar, da kao varnica zapali 33. Beogradski letnji festival.

Otvaranje je zakazano za 20 časova, a izbor produkcije nije slučajan. „Cigani lete u nebo”, rađeni po motivima čuvene priče o slobodi koja se ne da pripitomiti, jedna su od onih retkih domaćih muzičkih predstava koje su izdržale test publike, a ne samo kritike. Da interesovanje nije splasnulo, najbolje govori odluka organizatora: kapacitet je proširen, a dodatni kontingent ulaznica pušten u prodaju jer je prvobitni nestao brže nego što se očekivalo.

Šta nam BELEF zapravo nudi ovog leta?

Festival ove godine traje od 20. juna do 22. septembra, što je raspon koji daleko prevazilazi pomisao na jednu svečanu večer. Pred publikom je više od 40 muzičkih, pozorišnih i dečijih programa, raspoređenih kroz tri letnja meseca tako da grad praktično ne ostaje bez programa ni u najmrtvijem avgustovskom danu. Pokrovitelj je Grad Beograd preko Sekretarijata za kulturu, dok izvršnu produkciju vodi CEBEF, ekipa koja iza sebe ima decenije rada na ovom festivalu.

Ono što BELEF razlikuje od niza letnjih manifestacija jeste njegova tvrdoglava širina. Tu nije reč o jednom žanru ni o jednoj publici. Dečiji programi stoje rame uz rame sa ozbiljnim koncertnim večerima, pozorišne produkcije se smenjuju sa muzičkim, a sve to drži zajedno ideja da kultura tokom leta ne mora da ode na odmor zajedno sa gradom. U kontekstu u kome se letnji repertoari često svode na ponavljanje provereno isplativog, ovakva festivalska kola deluju gotovo prkosno.

Zašto baš mjuzikl za otvaranje

Otvoriti festival predstavom koja je već 22 godine na repertoaru pomalo je rizik, jer publika tačno zna šta dobija. Ali tu se i krije računica. Pozorište na Terazijama otvaranjem ne pokušava da iznenadi, nego da postavi standard: večeras se ne testira nešto novo, večeras se podseća zašto se uopšte ide u pozorište leti. „Cigani lete u nebo” su predstava koja u sebi nosi i melanholiju i euforiju, a upravo ta dvojnost odgovara tonu jednog otvaranja koje hoće da bude i svečano i živo.

Vredi imati na umu da dugovečnost na repertoaru nije isto što i umetnička inertnost. Predstava koja preživi dvadeset i dve sezone menja se neprimetno, jer se menja i ansambl koji je nosi i publika koja u nju dolazi. Ono što je nekada bilo otkriće danas je za jedan deo gledalaca već nasleđe, deo lične istorije odlaska u pozorište. Otvaranjem BELEF-a takvom predstavom, festival se svesno smešta u tu liniju kontinuiteta, umesto da juri za trenutnom senzacijom.

Ako ste večeras u Beogradu i još uvek niste sigurni kako da počnete festivalsko leto, pitanje je zapravo jednostavno: hoćete li prvi takt 33. BELEF-a čuti uživo, ili ćete sutra slušati kako je bilo?