Supergerl sleće u bioskope: Mili Alkok blista, ali film deli
Novi DC film Krejga Gilespija stiže pred publiku 26. juna, a prve kritike se slažu samo oko jednog: glavna glumica nosi celu predstavu na svojim ramenima.
- Supergerl, u režiji Krejga Gilespija, premijerno se prikazuje u Severnoj Americi 26. juna, dok je međunarodni start krenuo 24. juna.
- Mili Alkok, zvezda Kuće zmaja, tumači Karu Zor-El i kupi najveći deo pohvala kritike.
- Prve recenzije su mešovite: glumica nosi film, ali se ostvarenje opisuje kao plitak blokbaster koji ne uzleće.
- Prognoze domaćeg startnog vikenda klize na oko 40 do 48 miliona dolara, uz jaku konkurenciju animiranih hitova.
Postoji trenutak u svakoj franšizi kada se na ekran izvede glumac na koga je zalepljena celokupna nada studija, i kada gledalac u tih nekoliko sekundi tačno zna da li je izbor pogođen. Kod Mili Alkok taj trenutak dolazi rano, pre nego što kostim stigne da bilo šta dokaže, i odgovor je nedvosmislen. Australijska glumica, koju je publika upoznala kao mladu Reniru u Kući zmaja, ulazi u Karu Zor-El s takvom mirnoćom da se čini kako je rediteljska potpisana stvar zapravo bila ona, a ne sve ono što je oko nje sklopljeno.
Film Krejga Gilespija stiže u severnoameričke bioskope 26. juna, posle međunarodnog starta dva dana ranije, kao drugi kamen u temelju nove filmske kuće koju vode Džejms Gan i Piter Safran. Posle Supermena, koji je univerzumu dao ton, Supergerl je trebalo da bude potvrda da projekat ima dah, a ne samo uvod. Prve recenzije, međutim, ne donose tu potvrdu olako.
Da li glumica može sama da iznese ceo univerzum?
Kritički konsenzus je neobično jasan u svojoj podeljenosti. Skoro svaki tekst počinje istom rečenicom, makar parafraziranom: Alkok je otkriće, a sve ostalo je promenljivo. Njena Kara nije ni hladna superheroina ni karikatura ranjivosti, već lik koji nosi gnev i umor poslednjeg svedoka uništene planete, i upravo tu, u tom emotivnom registru, film povremeno dotakne nešto stvarno.
Problem je što ga ne zadrži. Tamo gde glumica gradi unutrašnji luk, scenario se zadovoljava spoljašnjim efektom, pa se ostvarenje opisuje kao blokbaster koji zna kuda hoće samo dok je kamera na njenom licu. Gilespi, reditelj koji je u Tonji i Krueli pokazao sklonost ka likovima na ivici, ovde je očigledno najsigurniji u intimnim scenama, a najmanje ubedljiv kada mora da isporuči obavezni spektakl. Rezultat je film koji se češće seća svojih kamernih trenutaka nego svojih eksplozija, što za jedan superherojski naslov nije mala kontradikcija.
Šta mlak start govori o ambiciji studija
Brojke koje stižu pred vikend nisu ohrabrujuće. Prognoze domaćeg starta spuštaju se na oko 40 do 48 miliona dolara, što je za film ovog kalibra i ovog univerzuma više opomena nego trijumf, posebno uz animirane hitove koji u istom terminu uzimaju porodičnu publiku. Posle Supermena, koji je postavio očekivanja visoko, ovakav broj zvuči kao tiho upozorenje da prepoznatljiv simbol na grudima više ne garantuje punu salu.
Ipak, bilo bi nepravedno celu računicu svesti na startni vikend. Univerzumi se ne grade na premijerama nego na likovima koji izdrže drugo i treće gledanje, a Alkok je upravo takav lik, glumica koju ćemo, sasvim izvesno, gledati i u onome što tek dolazi. Pitanje nije da li je ona pogodjena karta, jer jeste, nego da li studio ume da napiše film dostojan svoje glavne glumice. Gledaćete li Supergerl zbog franšize ili zbog Mili Alkok, i pravite li uopšte tu razliku?
