Bring Me the Horizon iznova snimili svoj dethkor debi
Povodom 20 godina od izlaska, britanski bend objavljuje kompletno iznova snimljen prvenac i istog dana ga u Mančesteru prvi put svira uživo od početka do kraja.
- Album „Count Your Blessings | Repented", iznova snimljena verzija debija iz 2006, izlazi 10. jula 2026.
- Istog dana u Mančesteru bend prvi put svira ceo album uživo, od prve do poslednje pesme.
- Snimanje su vodili pevač Oli Sajks i gitarista Li Malija.
- Reč je o obeležavanju 20 godina od originalnog dethkor prvenca.
Postoji trenutak koji će se desetog jula u Mančesteru odigrati pred publikom koja je u međuvremenu odrasla uz sasvim drugačiji bend, uglađeniji, stadionski, gotovo pop. Kada Oli Sajks zaurla prve taktove pesama sa „Count Your Blessings”, ljudi u sali suočiće se sa verzijom Bring Me the Horizona kakvu mnogi od njih nikada nisu čuli uživo, jer je bend tu ploču godinama izbegavao kao mladalačku grešku o kojoj se ne priča na porodičnom ručku.
A upravo je ta ploča, dethkor prvenac iz 2006, sada dobila drugi život. Šefildski sastav povodom dvadeset godina od izlaska objavljuje „Count Your Blessings | Repented”, kompletno iznova snimljenu verziju albuma, a istog dana ga u Mančesteru prvi put izvodi u celini, od početka do kraja, bez preskakanja nezgodnih deonica. Proces snimanja vodili su Sajks i gitarista Li Malija, dvojica ljudi koji su tada bili tinejdžeri, a danas vode jedan od najvećih rok brendova na svetu.
Zašto se bend vraća zvuku koji je odavno prerastao?
Ovde leži čitava zanimljivost poteza. Bring Me the Horizon je poslednju deceniju proveo bežeći od svojih početaka, seleći se iz metalkor podzemlja u arenski, elektronikom natopljen zvuk koji je grupu doveo do vrhova top-lista i naslovnica. „Count Your Blessings” je u toj priči godinama figurirao kao neugodna fusnota, ploča koju je i sam bend znao da ismeva, snimljena dok su svirači jedva izašli iz srednje škole.
Odluka da se tom materijalu vrate, i to ne kroz stidljiv bonus-tribute nego kroz potpuno novo snimanje, zato deluje kao svesno pomirenje sa sopstvenom prošlošću. Bend re-record opisuje kao reaktivaciju, a ne kao nostalgični osvrt, i ta distinkcija nije kozmetička. Nostalgija bi značila konzerviranje, stavljanje mladalačkog zvuka pod stakleno zvono i tapšanje po ramenu. Reaktivacija podrazumeva da se te iste pesme ponovo shvate ozbiljno, da im se priđe sa dvadeset godina zanata u rukama, ali bez želje da se izglade do neprepoznatljivosti.
Reaktivacija umesto muzejskog eksponata
Ono što ovaj potez čini vrednim pažnje jeste odnos zrelog benda prema sopstvenom nezrelom trenutku. Iznova snimiti debi lako sklizne u samozadovoljni ritual, u proslavu godišnjice radi kataloga i ulaznica. Ali kada muzičari koji su naučili sve o produkciji, dinamici i sceni ponovo priđu pesmama koje su nastale iz čistog tinejdžerskog besa, otvara se pitanje šta od te sirovosti uopšte može da preživi prevod.
Dethkor je žanr koji živi od neuglađenosti, od utiska da stvar samo što se nije raspala. Studijska preciznost je njegov prirodni neprijatelj. Zato „Repented” nosi rizik koji većina jubilarnih izdanja nema: postoji realna šansa da nova verzija zvuči čistije, ali i pripitomljenije od originala koji je slušaoce osvojio baš svojom neurednošću. Koncert u Mančesteru biće prvi pravi test, jer uživo, pred publikom koja pamti ili barem misli da pamti kako je to zvučalo, nema montaže iza koje se čovek može sakriti.
Bilo kako bilo, potez govori nešto šire o tome kako bendovi danas gledaju na svoje arhive. Umesto da rane radove tretiraju kao sramotu koju treba zaboraviti, sve češće ih vade na svetlo, prerađuju i nude publici koja je u međuvremenu i sama porasla. Da li vam se više dopada ideja da bend osveži svoj prvenac novom produkcijom, ili mislite da rani, neuglađeni snimci treba da ostanu netaknuti baš takvi kakvi jesu?
