Zdravko Čolić: album „Maštam i praštam” posle devet godina

Pola albuma je publika već čula, pesmu po pesmu, mesecima pre nego što je sam album dobio ime. Šest od dvanaest pesama na „Maštam i praštam”, novom izdanju Zdravka Čolića, stiglo je ranije kao singlovi: „Sto dukata”, „Biraj ti”, „Zašto ona”, „Tamo”, „Proleće za ljubavnike” i „Ne daj da ostarim sam”. Zvanična najava, koja je stigla sinoć i jutros preko izdavača, samo je zaokružila ono što je publika na Jutjubu slagala unapred, klip po klip.

To je šesnaesti studijski album Zdravka Čolića i prvi posle devet godina pauze između ploča. Pretprodaja vinilnog izdanja počela je 23. septembra, ekskluzivno preko Jugoton veb-šopa, kako navodi Antena M, a od 30. septembra album stiže na CD-u, vinilu i svim digitalnim platformama. Izdaje ga Jugoton-Croatia Records, a prema pisanju Telegrafa reč je o zajedničkom izdanju sa firmom Ulaz d.o.o.

Saradnja sa Jugotonom za Čolića odavno nije nova epizoda, nego nastavak stare priče.

„Već dugo sarađujem s Jugoton-Croatia Recordsom, mi smo stari prijatelji. Zajedno smo radili na poslednja dva, tri albuma i imali smo odličnu saradnju. Neke pesme sa ovog albuma već smo objavili, neke ćemo tek objaviti, tako da sve to zajedno čini jedan album od 12 pesama.”

Rekao je pevač u najavi koju su preneli B92 i Telegraf. Za Antenu M je dodao i tehnički presek onoga što je pred slušaocima: „To je album od 6 izdatih i 6 novih pjesama, pretežno balada”, kazao je Čolić. Taj podatak, mimo standardne najave, kaže više od gole brojke: šest starih hitova nije tu da popuni prostor, nego da album zvuči kao celina koja se sabira, ne kao spisak singlova nabačen posle činjenice.

Spisak imena koja stoje iza pesama smešta album u širi kontekst regionalne scene, ne samo Čolićeve karijere. Autori su Vjekoslava i Tonči Huljić, Dino Merlin, Maja Sar, Saša Matić, Miloš Smiljanić Žuća, Neno Belan, Nikša Sviličić, Miroslav Rus i Antonija Šola, a produkciju su vodili Nikša Bratoš, Mahir Sarihodžić, Baby Dooks, Marko Luis i Tonči Huljić. To je spisak koji povezuje bar tri generacije regionalne pop scene, od autora koji za Čolića pišu decenijama unazad do producenata koji dolaze iz sasvim drugog, novijeg zvučnog jezika. Kombinacija tolikog broja rukopisa na jednom albumu obično nosi rizik od nesklada, ali i signal da izvođač ne pravi ploču za jednu publiku, nego za sve generacije koje ga prate.

Tehnički detalj vredan pomena, a lako se progleda: lacquer cut, dakle sečenje matrice za vinilno izdanje, radio je Šon Magi u londonskom studiju Abbey Road. Nije reč o masteringu celog albuma, kako se u delu prenosa moglo pročitati, nego o jednom, doduše preciznom, koraku u pripremi ploče za presovanje. Za slušaoca koji album čuje sa striminga to ne menja ništa, ali za nekoga ko prati vinilna izdanja to je podatak koji ide uz ime studija, ne uz zvuk snimka.

O samim pesmama, Čolić je jasan da ne traži apsolutni komercijalni uspeh svake numere.

„Sve pesme sa albuma ne moraju biti hitovi, ali neka budu sadržajne, neka ostanu za neko dalje vreme i to će biti dovoljno.”

To je izjava koja se lako prevodi u realnost regionalne muzike: posle decenija u kojima je gotovo svaki njegov singl ulazio u širu rotaciju, album kao celina sebi daje pravo da ne juri hit po hit.

Dizajn potpisuje Dragan S. Stefanović, dugogodišnji Čolićev saradnik, a fotografije, prema pisanju Antene M, potpisuje Aleksandar Kerekeš Keki. Do 30. septembra album ostaje najava: dvanaest naslova i lista imena koja obećava više nego što bilo koje saopštenje može da potvrdi pre nego što se ploča zaista pusti.