Dominik Miler solo pa sa bendom zatvorio 33. Belef
Gitarista poznat po saradnji sa Stingom otvorio je koncert sam na akustičnoj gitari, a onda mu se na bini pridružio bend, uz obrade Bitlsa, ABBA i Bi Džiza.
Pred kraj koncerta u Pozorištu na Terazijama, Dominik Miler je spustio glas i priznao nešto što od čoveka poznatog po dvodecenijskoj saradnji sa Stingom niko u sali verovatno nije očekivao: kao tinejdžer koji je odrastao u Londonu, idol mu nije bio ni jedan britanski ni američki gitarista, nego jugoslovenski muzičar. “Gledao sam ga kako svira. Bio je rok zvezda, bio je fantastičan muzičar!”, rekao je sa bine o Korneliju Kovaču (1942-2022), dodavši da se nada da će se uskoro vratiti u Beograd. Taj kratak, gotovo usput izgovoren trenutak, rekao je o samom veče više nego bilo koja najava koja mu je prethodila.
Sinoć, 22. septembra, tim nastupom u ispunjenoj sali Pozorišta na Terazijama zatvoren je 33. Beogradski letnji festival (Belef), prema najavi grada i Tanjuga zakazan za 20 časova. Festival organizuje Centar beogradskih festivala, pod pokroviteljstvom Grada Beograda i gradskog Sekretarijata za kulturu, a Miler je u Beograd stigao sa turnejom “Vagabond”. Koncert je gradio po logici koja se na zatvaranju velikog festivala retko viđa: krenuo je potpuno sam.
Ime Dominika Milera (Dominic Miller) van uskog kruga poznavalaca gitare uglavnom se pominje u fusnoti uz ime Stinga, sa kojim turira i piše više od dvadeset godina i čiji je koautor pesama “Shape of My Heart”, “La Belle Dame Sans Regrets” i “Saint Agnes and the Burning Train”. Ta saradnja je razlog što ga je festival i doveo, ali repertoar koji je odsvirao sinoć pokazao je da je etiketa “Stingov gitarista” uska koliko i netačna.
Prvi deo koncerta, akustična gitara i ništa drugo, bio je izlaganje bez mreže: Miler je sam odsvirao Bitlse, “Norwegian Wood”, “And I Love Her”, “Something” i “Eleanor Rigby”, uz opasku da su te pesme “zapanjujuće, kao muzika (Johana Sebastijana) Baha”, poređenje koje kaže više o njegovom shvatanju melodije nego o samim Bitlsima. Tek u pesmi “A Day In The Life” na binu su mu se pridružili basista Nikola Fisman, klavijaturista Majk Lindap, dugogodišnji član grupe Level 42, i bubnjar Ziv Ravic. Od tog trenutka koncert je promenio registar, od solo recitala u opuštenu, gotovo džez svirku, sa dosta prostora za međusobno poigravanje svirača. Taj prelaz, iz čoveka i gitare u bend, i jeste dramaturški luk večeri, mnogo više nego bilo koja pojedinačna numera.
Repertoar posle toga bio je priznanje sopstvenoj biografiji koliko i posveta domaćinu. Bend je instrumentalno odsvirao “Shape of My Heart”, pesmu koju je Miler napisao sa Stingom i koja je van njegovog imena poznatija nego on sam, dok je Lindap uzeo mikrofon i otpevao “Something About You”, hit sopstvenog benda Level 42, u trenutku kada je gost na sopstvenom nastupu dobio pozornicu za sebe. Pred kraj je došao niz obrada, “The Winner Takes It All” grupe ABBA koji je prešao u Stingovu “Fragile”, nastup koji je trajao skoro dva sata, i bis u kome se džezirana verzija “Staying Alive” grupe Bi Džiz sudarila sa odlomkom “Gypsy Song” Vlatka Stefanovskog. Ime makedonskog gitariste se u ovakvom kontekstu, na zatvaranju beogradskog festivala, ne pojavljuje slučajno, kao ni ime Kovača dva sata ranije: dva pomena koja ocrtavaju nešto što bi se, uslovno, moglo nazvati ličnim post-jugoslovenskim kontekstom čoveka koji je sam odrastao u Londonu.
Publika je solo deo nagradila dugim aplauzom, a bend je posle bisa ispratila ovacijama, dovoljno da gitarista, prema sopstvenim rečima, poželi da se u grad vrati uskoro. Ono što ovaj koncert izdvaja od uobičajenog festivalskog zatvaranja nije virtuoznost, koju od Milera niko i ne dovodi u pitanje, nego to koliko malo je na njoj insistirao. Sat i po pre benda, pre “Shape of My Heart” i pre obrade ABBA, gitarista je sedeo sam na bini punog pozorišta i svirao Bitlse kao da je u sobi. Belef je time zatvoren nastupom koji nije tražio da bude događaj, i upravo zato je to i bio.
