Novi trejler za „Dina: Treći deo”, finale stiže u decembru

Ima nečeg gotovo liturgijskog u načinu na koji se sada objavljuju veliki trejleri: prošle srede publika nije samo kliknula na klip u tišini svoje sobe, nego je pozvana u mrak IMAX sale, u zajednički čin gledanja koji je istovremeno bio i marketinški ritual i mala ceremonija oproštaja. Denis Vilnev i Timoti Šalame stali su pred okupljene 8. jula, simulkast je iz Los Anđelesa potekao ka salama širom sveta, i za nepuna tri minuta postalo je jasno da studio ovaj film ne prodaje kao još jedan nastavak, nego kao završni pokret jedne od retkih savremenih saga koja je zaslužila da se zove epom.

„Treći deo” pomera radnju sedamnaest godina unapred u odnosu na „Drugi deo”, što je vremenski skok dovoljno velik da promeni ne samo lica nego i samu tonalitet priče. Tamo gde je prethodni film bio hronika uspona, ovaj obećava hroniku posledica. U kadrovima se smenjuju pustinjske bitke i prizori vlasti, a među novim licima najviše pažnje privlači Robert Patinson kao Scytale, lik čije samo prisustvo nagoveštava da se saga zatvara u registru intrige, a ne trijumfa.

Kako Vilnev pretvara nastavak u finale?

Vilnev je reditelj koji retko žuri, i upravo se u tome krije njegova redateljska poetika: on gradi napetost kroz razmere, kroz odnos sićušnog ljudskog tela i beskrajnog peska, kroz zvuk koji Hans Cimer ne komponuje toliko koliko ga isklesava. Novi trejler, uprkos tome što je akcijom nabijeniji od svega što smo dosad videli u ovom serijalu, i dalje čuva taj osećaj težine, kao da svaki udarac nosi cenu. To je dramaturški luk koji se ne oslanja na iznenađenje nego na neizbežnost, i baš zato ostavlja utisak poslednjeg čina, a ne puke najave.

Zanimljivo je i šta ovaj trejler prećutkuje. Umesto da rasproda ključne obrte, on nudi atmosferu, poglede, zastajanja. Šalameov Pol više nije mladić koji otkriva svoju moć, nego čovek koji sa njom mora da živi, a Zendaja se vraća u ulogu koja je od početka bila savest ove priče. Vilnev očigledno računa na to da je publika za dva filma dovoljno uronjena u kanon Frenka Herberta da joj nije potreban podsetnik, nego poziv.

Zašto je važno da se saga završi kako valja?

Prva dva dela nisu bila samo komercijalni uspeh, nego i redak slučaj da blokbaster uđe u trku za Oskara za najbolji film, i to dva puta uzastopno. Time je „Dina” postala neka vrsta testa: može li skupa, spektakularna naučna fantastika da zadrži umetnički integritet do samog kraja, ili se velike sage po pravilu raspadnu pod teretom sopstvenih očekivanja. Holivud je pun trilogija koje su prve dve trećine nosile besprekorno, da bi se u finalu spotakle o potrebu da se sve razreši i objasni.

Zato ovaj decembar nosi ulog veći od jednog datuma premijere. Ako Vilnev uspe, dobićemo redak zaokružen dramaturški luk, seriju filmova koja se pamti kao celina, a ne kao dva sjajna dela i jedan kompromis. Osamnaesti decembar tako postaje ispit ne samo za film, nego i za ideju da veliki bioskop još uvek može da bude i veliki, i ozbiljan. Verujete li da će „Treći deo” održati nivo prethodnika, ili se plašite da nas čeka finale koje obećava više nego što isporuči?