Niški filmski susreti se vraćaju posle godinu dana pauze
Jedan od najstarijih domaćih festivala vraća se od 29. avgusta, ovog puta u samostalnoj režiji glumačkog udruženja i pod sloganom „Više od igre”.
- Niški filmski susreti održavaju se od 29. avgusta do 3. septembra, posle godinu dana pauze.
- Prošlogodišnji jubilej otkazan je jer, kako je saopšteno, „okolnosti i društveni ambijent” nisu pružili uslove dostojne festivala.
- Ovogodišnje izdanje samostalno organizuje Udruženje filmskih glumaca Srbije, pod sloganom „Više od igre”.
- Program obuhvata takmičenje domaćih filmova, premijere, panele, izložbe, masterklasove i nagradu za životno delo „Pavle Vujisić”.
Prošlog leta kamen niške tvrđave ostao je bez svetla projektora, i to odsustvo se videlo bolje nego mnoga svečana otvaranja. Festival koji decenijama meri glumu, a ne samo film, jednostavno se nije održao, a rečenica kojom je to objavljeno bila je pažljivo formulisana do granice šifre: okolnosti i društveni ambijent nisu pružili uslove za izdanje dostojno tradicije. Kada institucija bira reč „ambijent” umesto konkretnog razloga, obično zna zašto bira baš nju.
Sada se, međutim, festivalska kola ponovo pokreću. Niški filmski susreti održavaju se od 29. avgusta do 3. septembra, posle godinu dana pauze, a organizaciju je ovog puta u svoje ruke uzelo Udruženje filmskih glumaca Srbije. Slogan izdanja glasi „Više od igre”, što je za festival posvećen glumačkoj profesiji istovremeno i programska izjava i tiho podsećanje da se gluma retko svodi samo na ono što se vidi u kadru.
Zašto je jedna pauza bila više od tehničkog izostanka?
Otkazani jubilej nije bio samo rupa u kalendaru. Za manifestaciju koja pripada najstarijim domaćim filmskim smotrama, preskočena godina uvek nosi rizik da se prekine kontinuitet koji se gradio decenijama, a kontinuitet je jedina prava valuta jednog festivala. Publika se navikava, gradovi grade identitet oko datuma, a glumci dobijaju mesto na kome se njihov zanat vrednuje odvojeno od režije i scenarija, što u domaćoj festivalskoj mapi nije mala stvar.
Zato je odluka da udruženje glumaca samo preuzme organizaciju znakovita. To nije puka administrativna rokada, nego premeštanje festivala bliže onima čiji ga posao i definiše. Kada strukovno udruženje stane iza manifestacije, poruka je da će se u centru zadržati upravo glumačko ostvarenje, a ne prateći sadržaji koji se lako otmu kontroli i pretvore festival u sajam.
Šta se zapravo nudi u šest dana programa
Program je, sudeći po najavi, širi od pukog takmičenja. U konkurenciji su najznačajniji domaći filmovi poslednje dve godine, uz svetske i domaće premijere, čime se festival pozicionira i kao mesto prve projekcije, a ne samo retrospektive. Uz to idu paneli, izložbe i masterklasovi, format koji festival pretvara iz niza projekcija u radionicu, prostor gde se o glumi govori naglas, a ne samo aplaudira.
Vrhunac ostaje nagrada za životno delo „Pavle Vujisić”, ime koje samo po sebi postavlja merilo. Vujisić je bio gluma bez ukrasa, lice koje je nosilo ceo film i onda kada je govorilo malo, i nagrada koja ga priziva obavezuje festival da svoju pažnju drži na zanatu, a ne na crvenom tepihu. „Više od igre” u tom svetlu zvuči manje kao marketinški slogan, a više kao uslov opstanka.
Ostaje otvoreno pitanje koje nijedan program ne rešava unapred: da li će jedno izdanje u samostalnoj režiji glumaca biti dovoljno da se povrati poverenje prekinuto prošlogodišnjim ćutanjem, ili je za to potrebno više od šest dana pod niškom tvrđavom? Šta biste vi voleli da vidite kada se svetlo projektora ponovo upali nad Nišom?
