Nightcall bez odgovora: Kavinski umro u 50. godini
Telo Vensana Beloržea, muzičara poznatijeg kao Kavinski, nađeno je u utorak uveče u stanu u Parizu. Pariško tužilaštvo je otvorilo istragu o uzroku smrti.
Prvi kadrovi filma Drive Nikolasa Vindinga Refna ne troše mnogo reči. Automobil klizi kroz noćni Los Anđeles, Rajan Gosling ćuti za volanom, a preko slike ulazi sintisajzerska tema koja zvuči kao da je snimljena dve decenije ranije nego što jeste. Pesma se zove Nightcall, a čovek koji ju je napravio potpisivao se kao Kavinski.
Vensan Belorže, kako mu je pravo ime, pronađen je mrtav u utorak uveče, 28. jula, u svom stanu u Parizu. Imao je 50 godina. Pariško tužilaštvo je otvorilo istragu o uzroku smrti, a ekipe koje su prve izašle na lice mesta nisu zatekle nikakve sumnjive elemente. Uzrok smrti još nije poznat.
Kako je nastao zombi sa sintisajzerom
Karijeru pod imenom Kavinski počeo je 2005, na nagovor muzičara Džeksona Furžoa i reditelja Kentina Dipijea. Prva izdanja bila su EP-jevi Teddy Boy i 1986, pravljena za usku publiku koja je tada tražila zvuk filmskih partitura iz osamdesetih. Pre nego što je počeo da pravi muziku, Belorže se bavio glumom, i to dosta objašnjava zašto je Kavinskog od prvog dana gradio kao ulogu, a ne kao pseudonim.
Uz muziku je od početka išla i izmišljena biografija. Kavinski nije bio scensko ime nego lik: vozač koji je poginuo u sudaru ferarijem i vratio se kao zombi da bi pravio muziku, sa crvenim očima, plavom kožom i jaknom sa slovom K. Taj privatni mitološki sistem ga je izdvojio iz mase producenata koji su u isto vreme radili sa istim sintisajzerima i istim referencama.
Zašto je Nightcall postao više od filmske pesme?
EP Nightcall izašao je 2010, a naslovnu pesmu je Belorže napravio u saradnji sa Gi Manuelom de Omem Kristom iz Daft Punka. Godinu dana kasnije Refn ju je stavio na sam početak Drivea, u scenu koja uvodi Goslingovog vozača, i pesma je prestala da pripada samo svojoj sceni. Ono što je do tada bilo interno za ljubitelje žanra postalo je prepoznatljivo svakome ko je odgledao film.
Debitantski album OutRun stigao je 2013. Na sledeći, Reborn, čekalo se do 2022. Devet godina pauze između dva albuma je u elektronskoj muzici skoro ceo životni ciklus jednog trenda, pa se Belorže vratio u trenutku kada je zvuk koji je pomogao da se oblikuje već imao i naslednike i imitatore. Sarađivao je i sa The Weekndom, izvođačem koji je isti taj osamdesetarski predložak odveo u pop mejnstrim.
Kada niša uđe u državnu ceremoniju
Na ceremoniji zatvaranja Olimpijskih igara u Parizu 2024 Kavinski je izveo Nightcall, zajedno sa grupom Phoenix i pevačicom Angèle. To je bio najveći skok koji je ta pesma napravila: iz noćnih plejlista i jutjub kompilacija u repertoar koji Francuska bira kada se predstavlja pred globalnom televizijskom publikom. Malo je numera nastalih unutar jednog uskog internet žanra koje su za nepunih 15 godina završile u takvom kontekstu.
Kao izvođač je stigao dalje nego što njegova diskografija sugeriše. Nastupao je na turnejama sa Daft Punkom, Justiceom i The Rapture, dakle sa imenima koja su definisala francusku i njujoršku elektroniku dvehiljaditih. Iza njega ostaje mali katalog: dva rana EP-ja, jedan koji ga je proslavio i dva albuma. Za dvadeset godina rada to je malo, ali svaka od tih stavki je preživela godinu u kojoj je izašla, što se za produkciju iz tog perioda ne može reći često.
Istraga o uzroku smrti je u toku. A lik koji je Belorže izmislio bio je mrtav od samog početka, i taj detalj je dvadeset godina funkcionisao kao dosetka o žanru koji živi od nostalgije za tuđim osamdesetim.
