Beer fest ćuti: na Ušću u avgustu samo dva koncerta
Beer fest ove godine nema ni datum ni program. U terminu u kojem se održavao zakazani su koncerti Judas Priesta 28. i Dire Straits Legacyja 29. avgusta, a organizatori na pitanja ne odgovaraju.
Na zvaničnim nalozima Beer festa ovog leta objavljena je samo jedna najava, i ona nije bila najava Beer festa. U junu je preko tih kanala saopšteno da Judas Priest svira u Parku Ušće 28. avgusta, a u poslednjim danima jula pridružio mu se i nastup grupe Dire Straits Legacy, dan kasnije. Ime festivala je, dakle, i dalje u pogonu, ali u funkciji razglasa za dva pojedinačna koncerta stranih izvođača, dok o samoj manifestaciji nema ni datuma ni programa ni spiska imena.
Novinarska pitanja upućena 2. avgusta kompaniji Skymusic, koja festival organizuje, i nalogu Belgrade Beer Festa ostala su bez odgovora. Pitanja su bila krajnje jednostavna: hoće li festival ove godine biti održan i da li se svodi na jedan nastup. Ćutanje na tako postavljeno pitanje nije potvrda kraja, ali jeste podatak o tome koliko organizator računa na publiku koja pita.
Šta je ostalo posle bojkota iz 2025.
Prošlog avgusta inicijativa „Beograd ostaje” pozvala je na bojkot Beer festa, i poziv nisu prihvatili samo posetioci. Sa plakata su se, jedan za drugim, ispisivali izvođači:
- Bijelo dugme i Prljavo kazalište
- Vlatko Stefanovski i Divlje jagode
- Letu štuke, Nipplepeople i mladi bend Paks
- Buč Kesidi, koji je odustao od koncerta zakazanog za taj isti dan
U saopštenju od 30. avgusta 2025. ista inicijativa navela je da se festival koji je ranije okupljao stotine hiljada ljudi sveo na hiljadu do dve posetilaca tokom prve dve večeri, i to uglavnom na one kojima su ulaznice podeljene besplatno. Ta razlika nije stvar procene nego reda veličine, i teško je zamisliti sponzorski ili gradski izveštaj u kojem bi se takav pad opisao kao uspešna sezona.
Propast Birfesta 2025 je jasna poruka građana i omladine da više niko ne pristaje na naprednjačko maskiranje stvarnosti.
Tako je inicijativa zaključila svoje saopštenje. Sam organizator je tada odgovorio pomirljivo i saopštio da razume i poštuje odluke izvođača koji su otkazali nastupe, što je bio jedini mogući potez u trenutku kada se lista otkazivanja produžavala iz sata u sat.
Muzičar i producent Milan Stanković, poznat kao SevdahBABY, u ovogodišnjem izostanku najava vidi i uzvraćeni potez, i sumnju da domaćih izvođača ove godine ionako ne bi bilo.
Verovatno je to i odmazda tim bendovima, a možda i bukvalno ove godine ne bi bilo zainteresovanih da sviraju na tom, sada već Sky Music festivalu.
Njegova usputna oznaka „Sky Music festival” pogađa suštinu preciznije od svake najave. Festival koji je decenijama nosio ime po piću i po publici koja se na Ušće slivala bez ulaznice pretvorio se u stavku u kalendaru jednog promotera, a ime je ostalo kao nalepnica na pakovanju čiji je sadržaj promenjen.
Kultura koja nestaje na kamate
Docentkinja Fakulteta dramskih umetnosti Jovana Karaulić ovaj slučaj ne posmatra kao izolovan kvar jednog festivala nego kao deo dužeg procesa gašenja, odlaganja i slabljenja manifestacija koje su decenijama gradile identitet ovog društva.
Kultura tako nestaje na kamate, kroz vreme se postepeno iscrpljuje, trpeći političke pritiske, smanjenje podrške, urušavanje institucija, netransparentno upravljanje i atmosferu u kojoj je postalo nemoguće dugoročno planirati i stvarati.
Metafora o kamati je tačna zato što opisuje mehanizam, a ne raspoloženje. Festival se ne ukida odlukom koja bi imala potpis i broj, on se prosto ne najavi. Nema saopštenja koje se može osporiti, nema institucije kojoj se piše žalba, ostaje prazan avgust i dva gostovanja koja bi se održala i da festival nikada nije postojao.
Dva imena koja su i sama nasleđe
Vredi pogledati šta je to zakazano u terminu koji je nekada pripadao festivalu. Judas Priest, bend osnovan 1969. godine, sa preko 50 miliona prodatih albuma i sa Robom Halfordom na mikrofonu, dolazi kao klasik čiji je poslednji album Invincible Shield iz 2024. ponovo dominirao rok listama. Koncert potpisuju Skymusic i Live Nation. Drugo ime već u nazivu nosi reč legacy, dakle nasleđe, što je za jedno veče možda i previše iskreno.
Nijedan od ta dva koncerta nije loša vest po sebi. Problem je što se dva gostovanja svetskih veterana ne mogu ponašati kao festival, jer festival nije zbir termina nego okvir koji domaćoj sceni daje binu, honorar i publiku koja tu scenu inače ne bi čula. Kada taj okvir nestane, bendovi poput onih koji su prošle godine otkazali nastupe nemaju gde da se pojave, a publika koja je na Ušće dolazila zbog njih nema razloga da dođe zbog dva metal i rok gostovanja sa ulaznicom.
Ostaje i pitanje samog prostora. U prošlogodišnjem saopštenju inicijative „Beograd ostaje” stoji tvrdnja da je Park Ušće planiran za seču zarad pristaništa vezanog za projekat EXPO 2027, koje oni nazivaju nelegalnim. Ako se ta najava ostvari, rasprava o tome da li je Beer fest promenio koncept postaće bespredmetna, jer se koncept ne menja na terenu koji više ne postoji u sadašnjem obliku. Bina se lako preseli, park ne.
Publika u međuvremenu ostaje bez jednog fiksnog termina u kalendaru, pa se avgustovski izlazak vraća na klubove, splavove i pojedinačne koncerte. Ta mesta su na engleskom popisana pod odrednicom Belgrade nightlife, za goste koji u grad dolaze bez lokalnog kalendara.
Zato ovogodišnje ćutanje treba čitati doslovno. Ne kao pauzu, ne kao redizajn programa, nego kao trenutak u kojem je brend nadživeo sadržaj i počeo da se koristi za nešto drugo. Beer fest je, u onom obliku po kojem se pamti, izgleda već prošao, a niko to nije morao ni da saopšti.
