Judas Priest na Ušću: struja stala, bend nije
Nestanak struje usred pesme „The Ripper“ prekinuo je nastup Judas Priesta na Ušću na desetak minuta, ali bend se posle pauze vratio tačno tamo gde je stao, bez biса i sa Halfordom na motoru za kraj.
Baš kad se učini da je najavljeni koncert prošao onako kako je i trebalo, negde usred pesme „The Ripper“ nestane struje, i onda se ispostavi da je najzanimljiviji deo večeri onaj koji nije bio na programu.
Judas Priest su u petak, 28. avgusta, nastupili na beogradskom Ušću, jedanaest godina posle svog poslednjeg koncerta u gradu. Kapije su otvorene u 17.30, program je počeo u 18.30 nastupom benda Jelusick koji predvodi Dino Jelusić, a Judas Priest su izašli na binu tačno u 20 časova. Rob Halford je publiku pozdravio kratko i bez suvišnih uvoda: „Zdravo svima, Prist se vratio!“, poručio je sa bine, i time je posao praktično bio obavljen pre nego što je počeo prvi refren.
Otvaranje sa „You’ve Got Another Thing Comin’“, pa „Metal Gods“ i „Breaking the Law“, ostavilo je utisak benda koji nema nameru da gubi vreme na razgovor. To je i logika turneje „Faithkeepers“, koja prolazi kroz gotovo čitavu istoriju grupe bez mnogo praznog hoda. Onda je, usred pesme „The Ripper“, nestala struja. Ugasili su se svetlo, ekrani i ozvučenje, a sa bine je stiglo objašnjenje da je reč o tehničkom problemu, uz molbu publici za strpljenje. Pauza je trajala oko deset minuta, dovoljno dugo da postane deo priče o večeri, ali ne dovoljno da je pokvari.
Ono što je posle toga usledilo govori više o bendu nego sam prekid. Kada se struja vratila, Judas Priest nisu počinjali iznova niti su tražili dodatni zalet, nego su nastavili tačno tamo gde su stali, „The Ripper“ pa „The Sentinel“ i „Desert Plains“, kao da je pauza bila predviđena rasporedom. Za bend koji je na sceni više od pet decenija, to nije mala stvar. Ostatak repertoara je išao dalje kroz „Lightning Strike“, „Turbo Lover“, „Steeler“, „Delivering the Goods“, „Panic Attack“, „No Surrender“, „Victim of Changes“ i „Painkiller“, pa „The Hellion“, „Electric Eye“, „Hell Bent for Leather“ i na kraju „Living After Midnight“. Tokom „Hell Bent for Leather“ Halford je, kako i priliči, izašao na binu na motoru, potez koji je odavno deo repertoara koliko i sama pesma, ali koji svaki put ponovo radi posao.
Oko trajanja i broja pesama izvori nisu potpuno usaglašeni. Headliner navodi da je nastup trajao sat i četrdeset minuta i da je bend odsvirao 17 pesama, dok rekonstruisan redosled koji isti tekst donosi broji 18 naslova, verovatno zato što se „The Ripper“ posle prekida u nabrajanju pojavljuje odvojeno od svog nastavka. Tanjug tačno trajanje ne navodi. Slično je i sa brojem publike: Headliner piše o nekoliko hiljada metalaca, Tanjug o više hiljada posetilaca, a tačna cifra nigde nije objavljena.
Bez obzira na to kako se broji, poenta večeri je jasna. Bend se, uprkos zahtevima publike i višeminutnim ovacijama, nije vraćao na bis. Sa razglasa je krenula „We Are the Champions“, a na velikom ekranu se pojavila poruka da će se Judas Priest vratiti, tačan tekst te poruke izvori ne prenose isto pa se ovde ne navodi u navodnicima. Halford je ranije tokom večeri objasnio i smisao naziva turneje, „Faithkeepers“, čuvari vere, jer bend i publika, kako je rekao, već decenijama tu vezu čuvaju zajedno.
Za publiku koja je Judas Priest čekala od 2015. godine, nestanak struje je na kraju ostao samo anegdota, ne i mana večeri. Bend star pola veka pokazao je da prekid struje ume da zaustavi ozvučenje, ali ne i ritam kojim se koncert vodi, a to je, u suštini, i bio ceo posao te noći.
O najavi koncerta i izmenama u saobraćaju oko Ušća pisali smo ranije u tekstu „Judas Priest večeras na Ušću: satnica i zatvorene ulice“.
