Festival filmskog scenarija nagradio je sam sebe
Specijalnu nagradu za razvoj Festivala filmskog scenarija primio je njegov izvršni direktor Marko Jovičić, a kritičar Đorđe Bajić pita zašto ta statueta nosi ime Danila Bate Stojkovića.
Veče je počelo na Trgu kulture, muzičko poetskim programom Ivana Bosiljčića pod nazivom „Naše veče”, pa je defile filmskih autora i glumaca krenuo ka Letnjoj pozornici „Danilo Bata Stojković”. Tamo je, pod sloganom Pola veka zlatnih reči, otvoreno pedeseto izdanje Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji. Prva statueta koja je te večeri promenila vlasnika nije otišla nijednom scenaristi, nego čoveku koji festival vodi.
Specijalnu nagradu za doprinos razvoju i prepoznatljivosti festivala, statuetu koja nosi ime Danila Bate Stojkovića, uručio je predsednik opštine Vrnjačka Banja Boban Đurović. Primio ju je Marko Jovičić, izvršni direktor festivala i reditelj. Zahvaljujući se, Jovičić je rekao da festival nije delo jednog čoveka, nego svih koji učestvuju u njegovoj organizaciji i publike koja mu iz godine u godinu daje snagu.
Iste večeri dodeljena su i priznanja koja postoje mnogo duže. „Zlatno pero Gordana Mihića” za doprinos domaćem scenarizmu pripalo je Predragu Perišiću, potpisniku scenarija za „Ljubavni život Budimira Trajkovića”, „Nije lako s muškarcima” i „Policajca sa Petlovog brda”. Zlatnike sa likom cara Konstantina, koje dodeljuju umetnički savet festivala i kompanija Gold&Co, dobili su glumica Gala Videnović i reditelj Goran Radovanović. Filmski deo programa otvoren je projekcijom „Hajduka u Beogradu”.
Nagrada dodeljena izvršnom direktoru izazvala je javnu reakciju filmskog kritičara i pisca Đorđa Bajića.
„Pola veka Festivala filmskog scenarija trebalo je da bude prilika da se odaju priznanja ljudima koji su ga decenijama stvarali, čuvali i unapređivali. Umesto toga, specijalna nagrada za doprinos razvoju i prepoznatljivosti Festivala koja nosi ime Danila Bate Stojkovića (zašto???) dodeljena je Marku Jovičiću Dimiju, čoveku koji je njegov aktuelni izvršni producent.”
Bajić dodaje da ga takva odluka nije iznenadila i da već nekoliko godina ne dolazi u Vrnjačku Banju, iako je decenijama bio redovan gost tog programa.
Kako je takmičarski program stigao dotle?
Odgovor se čita iz brojki poslednjih pet izdanja. Jovičić je na mesto izvršnog direktora došao 2022. godine, a njegovu prvu sezonu obeležilo je povlačenje tri filma iz konkurencije: „Mraka” Dušana Milića, „Usekovanja” Siniše Cvetića i „Nije loše biti čovek” Dušana Kovačevića. Autori i producenti nisu prihvatili da im projekcije budu pomerene na 16 časova u bioskopsku salu, umesto na otvorenu scenu. Nova uprava je na to odgovorila porukom „manje ega, više ponosa” i poređenjem Vrnjačke Banje sa Kanom.
Već naredne godine, na 47. izdanju, pet od petnaest takmičarskih filmova potpisala je produkcija Apollon Željka Mitrovića, a takmičila su se i dva naslova iz produkcijskog kruga bliskog toj kući. Ravnoteža je tada još postojala, jer su glavne nagrade otišle filmovima izvan tog kruga. Godinu dana kasnije izostali su neki od najvećih domaćih naslova sezone, među njima „Heroji Halijarda” i „Čuvari formule”, čiji su producenti javno govorili o odnosu festivala prema domaćoj kinematografiji.
Slom je stigao 2025. godine. Na 49. izdanju prijava je bilo toliko malo da su primljeni svi prispeli filmovi, devet ukupno, od kojih šest iz Apollonove produkcije. Jubilarno izdanje ponavlja isti obrazac u nešto blažem obliku: u takmičarskoj selekciji je 13 filmova, opet svi koji su konkurisali, a četiri je realizovao Apollon. Među njima je i „Božićna avantura”, film čiji je reditelj upravo Marko Jovičić.
Festival bez onih zbog kojih je osnovan
Ovo je drugo izdanje koje se održava bez saradnje sa Udruženjem scenarista Srbije, o čemu smo pisali i uoči otvaranja. Predsednik tog udruženja Vladimir Đurđević ne ostavlja prostor za nesporazum.
„Niti su nas zvali, niti bismo prihvatili poziv festivala u takvoj organizaciji. Taj festival je za nas izgubljen prošle godine.”
Bajićeva zamerka ide korak dalje od personalne odluke žirija i tiče se same forme manifestacije.
„Od pre nekoliko godina ovaj festival sve manje liči na festival filmskog scenarija, a sve više na neku vrstu fešte, sa crvenim tepisima, dronovima koji nadleću događanja i komičnim spotovima. Taj lažni glamur promenio je njegovu suštinu.”
Tu je i suština problema sa jubilarnim izdanjem. Festival osnovan da nagradi napisanu reč pola veka kasnije nagrađuje sopstvenu organizaciju, i to statuetom koja nosi ime glumca čije su najbolje uloge nastale iz scenarija Gordana Mihića i Dušana Kovačevića. Pedeseti rođendan je prilika za bilans, a bilans je ovde neprijatan: manje prijavljenih filmova nego ikad, jedna produkcijska kuća sa četvrtinom selekcije, esnaf scenarista koji ne dolazi ni kada bi bio pozvan, i priznanje koje je institucija dodelila samoj sebi.
Ostaje program koji traje do 13. avgusta i u kome se, uz sve to, prikazuju tri premijere. Publika u Vrnjačkoj Banji dobiće svojih pet festivalskih večeri. Pitanje je samo šta od tih večeri ostaje kada se ugase reflektori, jer festival koji je izgubio autore zbog kojih postoji ne može tu prazninu popuniti nijednom statuetom, pa ni onom koju sam dodeli.
