Ukradeni Sezan, Renoar i Matis vraćeni posle pet meseci

Snimak nadzorne kamere koji su karabinijeri iz Parme objavili kraći je od jedne pesme. Dve prilike prekrivenih lica, sa lampama na glavi, ulaze kroz razbijen prozor, idu pravo u prostoriju u kojoj vise tri platna, skidaju ih sa zida i vraćaju se istim putem do prozora, kroz koji ih preuzima treći čovek koji čeka napolju. Ceo upad je trajao manje od tri minuta.

Pet meseci kasnije, ista ta tri platna stoje pred objektivima. Italijanska policija za zaštitu umetničkog nasleđa saopštila je 14. avgusta da su ukradene slike Pola Sezana, Pjera Ogista Renoara i Anrija Matisa pronađene, a da je istraga stigla do devet osumnjičenih. Posao su odradili karabinijeri Pokrajinske komande u Parmi zajedno sa Jedinicom za zaštitu kulturnog nasleđa.

Šta je tačno vraćeno

Reč je o tri dela francuskih majstora, koja su prema proceni vlasti zajedno vredna više od devet miliona evra:

• „Mrtva priroda sa trešnjama” Pola Sezana, procenjena na šest miliona evra
• „Riba” Pjera Ogista Renoara, procenjena na tri miliona evra
• „Odaliska na terasi” Anrija Matisa, procenjena na 20.000 evra

Ta poslednja cifra je zanimljivija nego što na prvi pogled izgleda. Matisovo ime na tržištu obično ne stoji uz iznos koji je manji od cene automobila, a ovde stoji, i to na istom spisku sa Sezanom čija je procena tri stotine puta veća. Lopovi su ipak pokupili sva tri platna sa istog zida, bez odabira, što više govori o tempu nego o poznavanju kanona.

Devet osumnjičenih, petorica za samu krađu

Istraga je identifikovala devet osumnjičenih državljana Moldavije, a petorica se terete da su izvršila samu krađu. Slike su, prema rečima načelnika policije u Parmi Andree Paljara, bile na mestu koje se u ovakvim pričama najređe pominje u prvim danima potrage.

„pronađene su u kući jednog od osumnjičenih”

Detalj o mestu pronalaska nije bio poznat odmah. Italijanske vlasti su prvog dana saopštile da su platna vraćena, bez podatka gde su zatečena, pa je adresa ušla u priču tek preko izjave za novinare.

Šta je sve u zbirci Manjani Roka?

Pljačka se dogodila u Mamijanu, oko 20 kilometara od Parme, u noći između 22. i 23. marta. Javnost je o njoj obaveštena tek nedelju dana kasnije, što je za instituciju te veličine neobično dug period tišine.

Zbirka Fondacije Manjani Roka nastala je iz kolekcije istoričara umetnosti Luiđija Manjanija, čoveka koji je sakupljao po sopstvenom sudu, a ne po tržišnim tabelama. Osim tri sada vraćena platna, u vili se čuvaju i radovi Direra, Rubensa, Van Dajka, Goje i Monea. To nije muzej sa hiljadama inventarskih brojeva, nego kuća u kojoj se svaki zid broji, pa se odsustvo tri rama vidi kao rupa u rečenici.

Zato je i sam izbor mete govorio o pripremi. Provalnici nisu lutali kroz prostorije, nego su ušli i izašli po pravoj liniji, sa spoljnim čovekom na prozoru koji je skratio vreme boravka unutra na najmanju moguću meru.

Serija koja se nastavlja

Ovo nije usamljen slučaj u evropskim zbirkama. U oktobru prošle godine lopovi su usred bela dana provalili u Luvr u Parizu i izašli za manje od osam minuta, sa nakitom vrednim 88 miliona evra. Metod je sličan: kratak boravak, unapred poznata prostorija, izlaz koji je isplaniran pre ulaza.

Razlika je u ishodu. Kod Parme je posao završen povratkom slika na spisak sačuvanog, i to za pet meseci, koliko je trebalo da istraga od snimka nadzorne kamere stigne do kućne adrese. Za publiku koja je videla samo prazan zid u Mamijanu, to je jedini podatak koji nešto menja.