Muzej grada Beograda: 120 godina čekanja, rok 2028

Kada je premijer Đuro Macut u sredu, 27. avgusta, ušao u dvorište zgrade na uglu Resavske i Nemanjine, hodao je kroz prostor koji od 2006. godine formalno pripada Muzeju grada Beograda, a suštinski se od tada koristio uglavnom kao pozornica. U salama nekadašnje Vojne akademije, nekad namenjenim mačevanju, godinama se održavao Oktobarski salon, dok je stalna postavka samog muzeja i dalje čekala negde u budućnosti. Ta budućnost sada ima datum. Macut je najavio da radovi na rekonstrukciji i dogradnji treba da budu gotovi do 2028. godine, a da će jedan deo muzeja biti otvoren već tokom specijalizovane izložbe Ekspo 2027.

Oko same veličine budućeg muzeja izvori se ne slažu. Macut je, prenosi Tanjug, govorio o 17.400 kvadratnih metara na kojima će biti izloženo 150.000 predmeta. Vreme, pozivajući se na ugovorenu vrednost radova od oko 36 miliona evra, navodi nešto manju cifru, 17.057 kvadratnih metara. Razlika nije zanemarljiva, ali oba broja govore o istom pomaku: posle 120 godina rada bez sopstvene zgrade, iz stana u Zmaj Jovinoj u kome ni danas nema stalne postavke, Muzej grada Beograda dobija prostor koji po veličini prevazilazi sve što je institucija do sada imala.

Kad papir postane zgrada

Zdanje u Resavskoj 40b sagrađeno je 1899. za potrebe Vojne akademije, po projektu arhitekte Dimitrija T. Leka, u neorenesansnom duhu koji je krajem devetnaestog veka bio poželjan za državne institucije. Krilo prema Nemanjinoj dograđeno je tek posle Prvog svetskog rata, a cela zgrada je danas pod zaštitom kao spomenik kulture. Grad je zdanje dobio 2006. sporazumom sa Ministarstvom odbrane, ali su imovinski odnosi oko unutrašnjeg dvorišta, koje muzej deli sa zgradom Generalštaba, godinama kočili svaki dalji korak.

Idejno rešenje izabrano je tek 2016, na konkursu na kojem je pobedio biro VIA, arhitekte Jelena Ivanović Vojvodić i Goran Vojvodić. Razrada projekta trajala je devet godina, a izvođač je pronađen tek na trećem tenderu za dve godine: posao je dobio konzorcijum V.D. Concord West. Devet godina od ideje do prvog radnika na gradilištu nije brzina kojom se muzeji obično hvale, i upravo ta razlika između papira i terena je razlog zašto premijerova poseta sa konkretnim rokovima deluje kao vest, a ne kao ceremonija.

Šest muzeja do Ekspa

Muzej grada Beograda nije usamljen slučaj. Do početka Ekspa 2027 u Beogradu bi trebalo da profunkcioniše šest velikih muzeja: pored ovog, tu su Prirodnjački muzej, čiji projekat potpisuje Branislav Mitrović i koji dobija i sopstveni akvarijum, Istorijski muzej u zgradi stare železničke stanice na Savskom trgu, Arheološki muzej u obnovljenoj Palati pošte, Muzej Nikole Tesle u bivšoj fabrici hartije Milana Vape, koji rade Zaha Hadid Architects sa beogradskim biroom Cube Partners, i Muzej vazduhoplovstva. Svih šest kreće iz istog problema, zbirke veće od zgrada u kojima su smeštene, i svih šest sad treba da stigne u rok koji je, ako se meri onim što je Muzej grada Beograda prošao do sada, prilično kratak. Konzervatori i muzeolozi otvoreno strahuju da se ambiciozni rokovi ne mogu ispuniti bez kompromisa: da zgrada ne sme biti gotova samo kao izložbena scenografija, dok depoi za čuvanje predmeta i dalje čekaju na red.

Macut sam ne krije zadovoljstvo onim što je video. “Mislim da je ovo sjajna prilika da Beograd dobije prostor koji zaslužuje”, rekao je tokom obilaska radova, dodajući da je grad ovakav prostor čekao decenijama i da će muzej po prvi put biti mesto koje okuplja porodice, a ne samo zbirku bez adrese.

Slična logika, ulaganje u zapušteno kulturno nasleđe kao državni prioritet, stoji i iza nedavno odobrenih 463,9 miliona dinara za obnovu Manasije. Razlika je u tome što manastir ima vekove da sačeka. Muzej u Resavskoj, sudeći po najavljenim rokovima, više nema.