Darko Perić otvorio Iron Gate festival u Kladovu

U kasno leto na Đerdapu retko se dešava da tvrđava progovori jezikom platna i projektora, ali u sredu uveče, 26. avgusta, baš to se dogodilo na Fetislamu. Renovirana utvrda na obali Dunava, inače poprište istorijskih razgledanja i turističkih obilazaka, tog dana je ustupila svoj plato letnjoj bini, redovima stolica i publici koja je došla da isprati nešto što se u Kladovu ranije nije dešavalo: zvanično otvaranje sopstvenog međunarodnog filmskog festivala.

Reč je o prvom zvaničnom izdanju Iron Gate International Film Festivala (IGIFF), kome je prethodilo pilot izdanje 2025. godine, probni krug pre nego što je organizacija odlučila da manifestaciju podigne na regionalni i međunarodni nivo. Izvori se ovde ne slažu potpuno oko trajanja: opštinski sajt Kladova i Kurir navode da program traje od 26. do 29. avgusta, list Danas piše da počinje već 25. avgusta, a portal Nova.rs, koji je o otvaranju izvestio dan kasnije, kaže da publiku do 29. avgusta i dalje čeka selekcija filmova. Koja god verzija bila tačna do poslednjeg dana, jasno je jedno: samo otvaranje na Fetislamu bilo je uveče 26. avgusta, ne 27, kako bi se moglo pomisliti iz kasnije objave o njemu.

Festival je otvorio njegov idejni tvorac, glumac Darko Perić, rodom iz Kladova. Široj publici van regiona poznat je pre svega kao Helsinki iz serije “La casa de papel”, ali za ovu priču važnija je njegova druga uloga, ambasadora i pokretača manifestacije koja bi, kako je sam zamislio, trebalo da poveže filmske stvaraoce iz različitih sredina onako kako Dunav povezuje zemlje kroz koje protiče. Otvaranju je prisustvovala publika sastavljena od festivalskih gostiju, predstavnika filmskog i kulturnog života, institucija, medija i lokalne zajednice, a program je krenuo domaćim filmom “Za danas toliko” reditelja Marka Đorđevića, koji se posle projekcije obratio publici i govorio o procesu nastanka filma i idejama kojima se vodio.

Da je reč o nečem više od jednodnevne svečanosti, pokazuje sama struktura festivala. Program se odvija na dve lokacije: dnevne projekcije i prateći sadržaji drže se Doma kulture u Kladovu, dok večernji deo pripada baš letnjoj sceni Fetislama, čiji zidovi i pogled na reku funkcionišu kao scenografija koju nijedan dvorišni bioskop u većem gradu ne može da ponudi. U selekciji je sedam filmova, među kojima i “Bela dolina, crni petao” reditelja Aleksa Galana, “Trn” Daniela Polera, “Vetre, pričaj sa mnom” Stefana Đorđevića, “I Bog stvori kafansku pevačicu” Jovana Živanovića, “Greta i prave bajke” Berarda Karbonija i “Yugo Florida” Vladimira Tagića, uz ostvarenja koja stižu iz Srbije, Španije, Paname i Italije. Deo tih filmova u Kladovu ima svoju srpsku premijeru, što malu opštinu na granici sa Rumunijom i Bugarskom, makar na nekoliko dana, stavlja u istu rečenicu sa festivalima koji raspolažu mnogo većim budžetom.

Učesnika je, sudeći po najavljenom spisku, više nego što bi se od jednog kladovskog avgusta očekivalo. Uz Marka Đorđevića, u programu se pojavljuju i reditelji Stefan Đorđević, Berardo Karboni i Stevan Li Mraović, a među gostima je i latinoamerički glumac Aron Dijaz Spenser, ime koje regionalnoj publici verovatno ništa ne znači, ali koje festivalu daje onu vrstu međunarodnog potpisa koji manje manifestacije obično moraju da glume. Uz projekcije se odvija i IGIFF LAB, radionica namenjena mladima zainteresovanim za bavljenje filmom, i baš taj segment je onaj koji na duže staze odlučuje da li će festival ostati jednokratna atrakcija ili početak nečeg trajnijeg. Glumac ili gost pojavi se jednom, na jedno veče, ali generacija koja prođe kroz radionicu ostaje i posle festivalskih dana.

Ono što IGIFF čini zanimljivim nije veličina, jer sedam filmova i par festivalskih dana ne mogu da pariraju Sarajevu ili Motovunu, nego pozicija. Kladovo do sada nije bilo na filmskoj mapi ni po čemu sem po Đerdapskoj brani i graničnom prelazu, a festival poput ovog, ako preživi i drugu i treću godinu, postaje razlog da se u avgustu putuje baš tamo, ne uz reku nego zbog reke i onoga što se na njoj sada dešava. Da li će Fetislam za nekoliko godina biti pominjan u istom dahu sa Kustendorfom ili Palićem, ostaje otvoreno pitanje. Za sada je siguran samo početak, i on je dovoljno ubedljiv da opravda nastavak.