Brunch u parku: torta za S.A.R.S. na Kalemegdanu

Torta na bini nasred Donjeg grada Kalemegdana, uručena bendu S.A.R.S. usred nastupa kojim slavi dvadeset godina postojanja, možda najbolje objašnjava šta je Brunch u parku hteo da bude od trenutka kad je najavljen. Ne još jedan večernji koncert na tvrđavi, nego festival koji počinje u podne i traje do jedanaest uveče, u kome je muzika samo jedan od razloga da se dođe.

Premijerno izdanje festivala održano je 29. i 30. avgusta, oba dana od 12 do 23 časa, uz raniji ulazak u subotu, u 11.30. Kalemegdanski Donji grad je za tu priliku podeljen na šest zona sa tri bine i tri fud korta, dovoljno da posetilac provede ceo dan, a da program na glavnoj bini pomeri u drugi plan.

Prvi dan otvorili su Darko Rundek i Novosadski big bend, pod dirigentskom palicom Ivana Ilića, od 18.30, a pratili su ih Zoster i Kanda, Kodža i Nebojša. Drugog dana ritam se menjao, i tu se izvori ne slažu oko redosleda. Tanjug i Telegraf navode da je Mostar Sevdah Reunion otvorio drugi festivalski dan, dok Kurir beleži drugačiju satnicu: program na glavnoj bini je u nedelju, prema toj verziji, počeo u 14 časova nastupom benda Polsky, nastavljen Markotikom i Janneom, pa tek onda stigao do Mostar Sevdah Reuniona kao centralnog dela popodneva. Bilo kako bilo, bosanski bend je te večeri nastupio u Beogradu prvi put posle skoro četiri godine, pre S.A.R.S. i pre zatvaranja koje je pripalo Marku Louisu.

Marko Louis je za festival imao i poseban razlog da bude baš tu, mimo mesta na bini: tokom njegovog nastupa na Donjem gradu snimani su kadrovi za dokumentarni film o njegovom životu i muzičkom nasleđu, pa je Kalemegdan te večeri bio i lokacija snimanja, ne samo mesto koncerta.

Ono što je Brunch u parku razlikovalo od klasičnog festivalskog formata nije bila samo dnevna satnica, nego i ono što se dešavalo van glavne bine. Tri paralelna programa su punila dan:

• My Family zona, otvorena od 12 do 17 časova, sa plesnim i kreativnim radionicama, naučnim eksperimentima, sokolarima sa pticama i dresiranim psima
• Art and Mix distrikt, u kojem su domaći autori izlagali oslikanu odeću i modne dodatke, uz modne revije, body art i tetovaže
• Re-can zona, ekološki deo programa kroz akciju Svaka limenka se računa u saradnji sa kompanijom Ball, gde su posetioci za pet predatih aluminijumskih limenki dobijali osveženje, a ulični umetnici od presovanog reciklata pravili instalacije. Tokom dva dana sakupljeno je preko 3.000 limenki

Ulaz na festival nije bio zamišljen kao jedna cena za sve. Dnevna ulaznica je koštala 1.399 dinara i važila je za ceo dan, dok su deca do 14 godina ulazila besplatno, što je organizatore jasno usmerilo ka porodicama, a ne samo ka publici koja dolazi zbog jednog imena na bini uveče.

Organizatori su bilans prvog izdanja sami saželi ovako:

Želeli smo da Brunch u parku od prvog izdanja bude više od festivala muzike, da postane događaj koji Beograđani prepoznaju kao svoj, mesto na koje dolaze da provedu ceo dan, da se druže, uživaju i pronađu nešto što je baš po njihovoj meri. Nakon prvog izdanja možemo da kažemo da smo veoma zadovoljni reakcijama publike. Posebno nam je drago što smo videli veliki broj porodica sa decom, različite generacije na istom mestu i publiku koja je ostajala tokom celog dana. Verujemo da je Brunch u parku upravo ovim prvim izdanjem napravio dobar temelj da postane tradicionalni beogradski događaj, poručili su organizatori.

Iza te rečenice stoji nešto što se da proveriti tek na sledećem izdanju: da li Beograd dobija stalni avgustovski termin ili je ovo bio jednokratan eksperiment. Ono što je prvo izdanje pokazalo jeste da kombinacija dnevnog ulaska, porodičnog programa i večernje bine, sa Rundekom, Mostar Sevdah Reunionom i proslavom dvadesetogodišnjice benda koji tu brojku retko koji domaći sastav uopšte dostigne, publiku drži od podneva do gašenja bine, a ne samo za trajanje jednog koncerta. To je razlika između festivala koji se preživi za jedno veče i onog koji se, kako su i sami organizatori rekli, meri ritualom.