Zlatni lav Kluniju, Venecija otvara sezonu Merdokom

Kada je uveče, 2. septembra, na sceni Sala Grande na Lidu progovorila Lora Dern, publika je već znala šta sledi. Trebalo je da uruči Zlatnog lava za životno delo Džordžu Kluniju (65), glumcu s kojim je prošle godine, baš u Veneciji, delila ulogu u filmu „Džej Keli”. Ceremonija je počela u 19 časova i njome je zvanično otvoren 83. Venecijanski filmski festival, koji se na Lidu održava do 12. septembra.

Film o čoveku koji je izmislio moderni tabloid

Sam festival, međutim, nije otvoren Klunijevim filmom, nego ostvarenjem koje s njim nema nikakve veze. „Ink” (u prevodu Mastilo), novi film britanskog reditelja Denija Bojla, prikazan je u takmičarskom programu Sala Grande, kao jedan od 21 filma koji se ove godine bore za Zlatnog lava. Prati kupovinu britanskog lista The Sun 1969. godine, koju je sproveo Rupert Merdok, i njegovu odluku da list poveri uredniku Lariju Lambu, potez posle kog je Sun postao najčitaniji britanski tabloid. Ime tog urednika izvori prenose različito: Kurir piše Lari Lamb, B92 Lari Lem, reč je o istoj osobi. U filmu igraju Džek O’Konel, Gaj Pirs i Kler Foj.

Bojl je reditelj poznat po filmovima „Trejnspoting” i „Milioner sa ulice”, a scenario za „Ink” potpisuje Džejms Grejem, višestruki dobitnik nagrade Olivije. Povodom izbora filma za otvaranje festivala, izjavio je sledeće:

Bio sam na Bijenalu više puta, ali ovo je moje vatreno krštenje na festivalu. Velika je čast biti u gradu takve izuzetne umetnosti i otvoriti ovaj veliki festival sa svojim novim filmom „Ink”.

Rečenica zvuči kao učtiva fraza kakvu svaki reditelj izgovori na otvaranju, ali nosi i primetnu ironiju: čovek slavi grad umetnosti filmom o rođenju tabloidne štampe, žanru koji umetnosti retko kad čini uslugu.

Zašto se festival otvara pričom o Merdoku?

Odgovor delom leži u samom rasporedu programa. Venecija je ove godine spojila dve vrste pažnje koje retko dele isto veče: dodelu počasnog priznanja glumcu čija je karijera sinonim za holivudski glamur, i film koji secira mehanizam kojim se taj isti glamur proizvodi i prodaje. Kluni dolazi na crveni tepih kao proizvod sistema o kome „Ink” priča, i festival, verovatno svesno, otvara sezonu tim kontrastom.

Ostatak programa ide u istom pravcu. Međunarodnim žirijem koji dodeljuje Zlatnog lava predsedava glumica Megi Džilenhol, a među najavljenim naslovima je i „Primetime”, u kojem Robert Patinson tumači novinara Krisa Hansena, poznatog po emisiji koja je koristila skrivene kamere da suoči navodne seksualne prestupnike sa njihovim postupcima, format koji je pretvorio moralnu paniku u televizijski žanr. Uz njega stiže i „Bunker”, sa Penelopom Kruz i Havijerom Bardemom u ulogama bračnog para čiji je dom sklonište koje je za tehnološkog milijardera izgradio arhitekta, spreman za apokalipsu koja možda nikad ne stigne.

Dve tačke programa idu dalje od zabave. Dokumentarac o ratu u Gazi, naslovljen „Naza”, potpisuju Juval Abraham i Rejčel Sor, autori Oskarom nagrađenog dokumentarca „No Other Land”. Sniman je noću, sa krovova Tel Aviva, i prati sisteme na kojima počivaju izraelske vojne operacije, kao i stradanje palestinskih civila. Na suprotnom kraju emocionalnog spektra je „Don’t Look Back in Anger”, dokumentarac o ponovnom okupljanju grupe Oasis, na čiju je premijeru najavljen dolazak Lijama i Nola Galagera. Tabloid koji izmišlja narativ, emisija koja hvata prestupnike pred kamerom, rat dokumentovan sa krova, i bend čiju je pomirenje pratio ceo svet, sve su to priče o tome ko kontroliše sliku koju javnost dobija, a to je pitanje kojim „Ink” otvara ceo festival.

Do 12. septembra, kada se objavljuje ime dobitnika Zlatnog lava, jasnije će biti da li je izbor filma o Merdoku bio urednička poruka ili samo raspored koji je tako ispao. Za sada, Venecija je otvorena, Kluni ima svoju statuu, a Bojl svoje vatreno krštenje na Lidu.