Venecija bez Malkoviča: Zlatni lav otišao „Nepoznatoj ženi”

Kada se u petak uveče, 12. septembra, na Lidu spustila zavesa na 83. izdanju Filmskog festivala u Veneciji, čoveka koji je te večeri ponovo osvojio nagradu za najbolju mušku ulogu nije bilo u sali. Džon Malkovič je Volpijev kup za tumačenje ekscentričnog agenta CIA u filmu „Divlji konj devet” primio preko video poruke, poslate sa seta u Montrealu, gde u tom trenutku snima novi projekat. Žiriju je zahvalio sa ekrana, dok je publika u Sali Grande aplaudirala odsustvu koje je, u godini kada su najveće nagrade po pravilu praćene govorima punim patosa, delovalo gotovo osvežavajuće trezveno.

Glavnu nagradu festivala, Zlatnog lava, odneo je danski film „Nepoznata žena” rediteljke Mej el Tuki, ostvarenje koje je iz Venecije otišlo sa dvostrukim priznanjem. Uz Zlatnog lava za film, Volpijev kup za najbolju žensku ulogu pripao je i glumici Matildi Arsel, takođe za ulogu u „Nepoznatoj ženi”. Dvostruka pobeda, film i glavna uloga u istom ostvarenju, retko se dešava na festivalima ovog ranga, i po pravilu je znak da je žiri prepoznao ne samo temu nego i izvedbu koja tu temu nosi.

Mej el Tuki je danska rediteljka čije je ime van uskih festivalskih krugova do sinoć bilo malo poznato domaćoj publici. „Nepoznata žena” je u Veneciju stigla u glavnom, takmičarskom programu, i iz njega izašla kao apsolutni pobednik, sa najvišim priznanjem koje Mostra uopšte dodeljuje.

Ostatak spiska nagrađenih pokazuje da je ovogodišnja Mostra podjednako nagradila i poznata imena i teme koje prevazilaze sam film. Veliku nagradu žirija odneo je „Moguća ljubav” južnokorejskog reditelja Li Čang donga, dok je Srebrni lav za režiju pripao Ilji Hržanovskom za film „DAU”. Nagradu za scenario podelili su Stefan Brize, Koralija Amadeo i Olivije Gorse za „Dobar mali vojnik”, a Marčelo Mastrojani, nagrada koju Venecija dodeljuje najboljem mladom glumcu, otišla je glumici Malu Kebiziju, za ulogu u filmu „15/18 (Mesto za izlečenje)”.

Specijalna nagrada žirija, ona koju festivali po pravilu čuvaju za ostvarenja kojima žele da skrenu pažnju van same konkurencije, ove godine je pripala dokumentarcu „Naza”, o sukobu u Gazi, izraelskih autora Juvala Abrahama i Rejčel Šor, poznatih po ranijem filmu „Nema druge zemlje”. Da je politika i ove godine bila deo Mostre podjednako koliko i estetika, potvrđuje i nagrada publike „Armani beauty”, koja je otišla rumunskoj rediteljki Alini Šerban za film „Ja sam važna”, dok je Luiđi de Laurentis za najbolji prvi film pripao Ogistu Bernaru Kuemu Janghua za „Kuću vetra”.

Ceremoniju je obeležilo i sećanje na britanskog producenta Džeremija Tomasa, dobitnika Oskara za „Poslednjeg kineskog cara”, koji je preminuo u petak, u 77. godini. Žiri takmičarskog programa, koji je predvodila američka glumica i rediteljka Megi Džilenhol, a u kom su sedeli i reditelji Kauser ben Hanija, Džoni To i Šarban Sadat, francuski reditelj Gzavije Đanoli, kompozitor Danijel Blumberg i teoretičar Frančesko Kazeti, ostavlja utisak festivala koji je ove godine nagrađivao mirnije nego što je najavljivao. Bez skandala na crvenom tepihu, bez velikog imena koje bi ponelo celu večer, Venecija je 83. put zatvorena onako kako filmski festivali retko zatvaraju sezonu, nagradama koje traže da se filmovi koje su odabrale zaista i pogledaju, pre nego što neko izvede zaključak o tome šta su značile.