Bend Ejmi Vajnhaus u Beogradu 11. septembra, karta 3.900
Bend koji je s Ejmi Vajnhaus delio binu i studio dolazi u dvorište Dorćol Placa, u grad u kojem je pevačica odsvirala poslednji koncert. Predvodi ga basista Dejl Dejvis, uz vokal Bet Moris.
Kad muzičari koji su godinama svirali uz nekog pevača stanu na binu bez njega, publika od njih po pravilu traži dve stvari: da glas koji nedostaje prenesu što vernije, i da potvrde da je ono čega se seća zaista postojalo. Beograd će 11. septembra dobiti priliku da proveri i jedno i drugo. U bašti Dorćol Placa, od 20.30 časova, na binu izlazi The Amy Winehouse Band, sastav sastavljen od muzičara koji su s Ejmi Vajnhaus delili turneje, studio i, kako sami kažu, sam proces stvaranja njenog zvuka.
Nastup dolazi u godini kada se poklapaju dve godišnjice: dvadeset godina od izlaska albuma „Back to Black” i petnaest godina od smrti pevačice. Repertoar je sastavljen tako da pokrije sva tri njena studijska izdanja, „Frank”, „Back to Black” i „Lioness”, pa će se na spisku pesama naći „Rehab”, „You Know I’m No Good”, „Back to Black”, „Love Is a Losing Game”, „Tears Dry on Their Own” i „Valerie”. Organizatori uz najavu ističu i podatak da je poslednji koncert u karijeri Ejmi Vajnhaus održan upravo u Beogradu, čime nastup u Dorćol Placu dobija težinu koju obična gostujuća turneja nema, makar ta težina bila i pomalo neprijatna.
Bend predvodi Dejl Dejvis, basista i dugogodišnji muzički direktor Ejmi Vajnhaus, čovek koji je stajao pored nje na gotovo svakoj bini koju je odsvirala. Vokal na koncertu preuzima Bet Moris. Ostatak postave čine muzičari iz njenog originalnog sastava, dakle ljudi koji zvuk „Back to Black” nisu učili sa ploče, nego su ga gradili u probnoj sali.
Tu leži i osnovna razlika između ovakvog projekta i tribjut benda u uobičajenom smislu. Tribjut sastav rekonstruiše nešto što nikad nije čuo uživo, iz ljubavi prema materijalu i iz snimka. Ovde je situacija obrnuta: ljudi na bini pamte kako je pesma zvučala pre nego što je uopšte snimljena, i njihov posao nije imitacija, nego prisećanje uz instrument. To je razlika koja opravdava kartu i koja publiku treba da odvoji od uobičajene sumnje prema nastupima koji se prodaju na tuđe ime.
Postoji, naravno, i druga strana. Svaki ovakav nastup živi na granici između počasti i industrije nostalgije, i ta granica se ne pomera sama od sebe, nego je pomeraju izbori na bini, ton kojim se pesme izvode i mera u kojoj se koncert oslanja na sećanje umesto na izvedbu. Dejl Dejvis, u najavi nastupa, tu granicu postavlja jasno, na stranu sećanja: „Ejmi je bila neverovatna. Imala je ogromno srce i davala je sve od sebe svojoj muzici i ljudima koje je volela. Njeno muzičko nasleđe je od izuzetnog značaja i ovim projektom želimo da ga održimo živim širom sveta”, kaže basista. To je iskrenija formulacija od uobičajene promotivne rečenice, jer ne obećava novo čitanje pesama, nego čuvanje starog.
Za Beograd je time postavljeno i pitanje na koje odgovor daje samo sama večer: da li grad koji je, po tvrdnji organizatora, video poslednji nastup Ejmi Vajnhaus sada dobija zatvaranje priče ili samo još jedno ponavljanje istog repertoara na drugoj adresi. Odgovor zavisi od toga koliko će bend te večeri svirati za publiku koja pamti, a koliko za publiku koja je pesme upoznala tek preko striminga, dvadeset godina posle „Back to Black”.
Karte su u prodaji preko sistema tickets.rs i na prodajnim mestima Ticket Visiona, po promotivnoj ceni od 3.900 dinara, dok redovna cena iznosi 4.500 dinara. Za one koji pesme znaju napamet, ovo je prilika da ih čuju od ljudi koji su bili u sobi kad su nastajale. Za one koji ih znaju samo sa ploče, ovo je koncert koji bi trebalo da sluša bez očekivanja da će čuti Ejmi Vajnhaus, nego njene najbliže saradnike kako čuvaju ono što je od nje ostalo.
