Psihomodo Pop u BitefArtCafeu: Gobac bi zabranio budale

Na pitanje šta bi zauvek zabranio na koncertima, Davor Gobac nije dugo birao. „Zabranio bih budalama koje gađaju izvođače da ulaze u dvoranu“, rekao je pevač pred dva beogradska nastupa Psihomodo Popa, zakazana za 30. i 31. oktobar u klubu BitefArtCafe.

Ta rečenica nije usputna kuriozitet nego dobar uvod u sve ostalo što je u istom razgovoru rekao: o rocku koji na Balkanu živi lošije nego pre, o najpoznatijoj pesmi svog benda koja je od provokacije postala svakodnevica i o poslu koji radi četiri decenije i, kako sam kaže, ne ume da radi bolje ništa drugo.

Gde i kada svira Psihomodo Pop u Beogradu?

Bend nastupa dve večeri za redom, 30. i 31. oktobra 2026, u BitefArtCafeu. Ulaznice se prodaju preko sajta bilet.rs. Organizatori u najavi navode da beogradska publika posle rasprodatih koncerata širom regiona dobija priliku da bend čuje u klupskoj atmosferi, a među pesmama koje se pominju u najavama su „Ja volim samo sebe“, „Frida“, „Ramona“, „Natrag u garažu“, „Osjećam se haj“, „Donna“, „Mila“, „Nema nje“ i „Sve će biti u redu“.

Iz biografije koju organizatori prilažu izdvajaju se turneja sa više od 60 rasprodatih koncerata u tadašnjem Sovjetskom Savezu, nastupi sa grupom Ramones, prvi spot nekog regionalnog benda prikazan na MTV-ju i više Porina. Kao kultne naslove pominju album „Godina Zmaja“.

Šta Gobac kaže o rocku, buntu i Balkanu?

Na pitanje da li je danas veći bunt svirati rok ili ostati svoj, Gobac je odgovorio bez velike retorike:

Rock’n’roll je danas jedan od žanrova koji još uvijek živi, negde bolje, negde lošije. Bojim se da na našim balkanskim prostorima živi malo lošije nego što je prije živio, ali svakako je danas veći bunt ostati svoj, ja mislim.

Procena je to čoveka koji je, po sopstvenim rečima, na sceni četiri decenije. O tome šta ga posle toliko godina izvodi na binu rekao je da „četrdeset godina svira i pjeva sa svojim bendom okolo“, da „zbilja ne zna ništa drugo raditi“, da obožava binu i da voli „našu slatku publikicu“. Za mladi bend i za „stare“ ima istu meru: obojici je, tvrdi, potrebna hrabrost „da bi uopće svirali danas rock’n’roll kad svi sviraju te nekakve seljakarije okolo“.

Na pitanje koga bi pozvao u bend od pet regionalnih muzičara nije imao nijedno ime: „Ma nemam pojma koga bih pozvao u novi bend. Pozvao bih iste ove koji već sviraju sa mnom, jer mi se ne da učit nove stvari i nove ljude da sviraju nove pjesme.“ A na pitanje šta je poslednje zbog čega je promenio mišljenje, odgovorio je: „Već dugo nisam mijenjao mišljenje ni za šta.“

Zašto je „Ja volim samo sebe“ danas aktuelnija nego 1987?

Najduži odgovor Gobac je posvetio pesmi po kojoj se bend najviše pamti. Pitan da li bi danas pisao isti tekst, rekao je da je pesma aktuelnija nego ikad, a da je promenila i prirodu:

„Ja volim samo sebe“ mislim da nikada nije bila aktuelnija. Ti pogledaš po svetu, svi vole samo sebe i nikog drugog, to na kraju završilo ko Treći svijetski rat. Imam neki osjećaj da kad sam pisao „Ja volim samo sebe“, tamo 86/87., to je bila zapravo onako jedna provokativna pjesma, danas uopće to nije provokativno, to je stvarnost.

O odlukama koje su tada delovale potpuno ludo, a danas se pokazuju dobrim, pomenuo je ploču „Srebrne svinje“: kad su je počeli raditi, kaže, svi bi je poslušali i rekli „To ti ne bi bilo komercijalno“, a danas je to jedan od kultnih albuma benda. U najavi koncerata Gobac se citira i kad opisuje suštinu benda: „Ako bend ne šiba energiju, ako tu nema uzbuđenja, onda to nije rock’n’roll.“

Za dve večeri u BitefArtCafeu bar je poznato šta frontmen očekuje od dvorane: energiju od benda i bez gađanja od publike.