E-play ustupa binu mladim muzičarima 3. oktobra

Pre nekoliko godina, na jednom od koncerata benda E-play, jedanaestogodišnji dečak je sišao sa mesta pored svog učitelja bubnjeva i stao ispred publike. Bio je to učenik Gorana Ljuboje Truta, a sa iskusnim muzičarima je te večeri odsvirao „Šamarčinu”. Basistkinja i pevačica Maja Cvetković kaže da je od tog trenutka znala da scena traži nastavak, samo ozbiljniji. Devet godina kasnije, 9. septembra, bend je saopštio kako će taj nastavak izgledati.

Koncert nosi naziv „E-play & New Generation” i zakazan je za 3. oktobar od 20.30 časova u klubu SOKOJ u Beogradu. Razlika u odnosu na uobičajeni format gostujućih izvođača je u tome ko su gosti, isključivo muzičari mlađi od osamnaest godina. Deo njih će za nastup pripremiti sami članovi E-playa, deo se sprema samostalno, a na repertoaru su pesme sa poslednjeg i sa prvog albuma benda. Ulaznice su u pretprodaji po ceni od 2.000 dinara, u baru Telma u Mišarskoj 7.

E-play na gostujuće nastupe nije stigao juče. Balkanska rok scena ga pamti i po ranijim izdanjima, kada su na binu pozivali afirmisane muzičare, Matiju Dedića, Artana Lilija i Banu iz grupe Sunshine. Upravo je uz taj krug imena, na istom takvom nastupu, gostovao i tadašnji jedanaestogodišnji Trutov učenik, epizoda iz koje je klica za oktobarski koncert i potekla.

Ko sme da stane na binu 3. oktobra

Odgovor je jednostavan i restriktivan u isto vreme, samo maloletnici. Ideja da mladi muzičar dobije mesto na profesionalnoj bini, umesto da čeka audiciju ili format takmičarskog tipa, nije čest potez na domaćoj sceni, gde je put od sviranja u sobi do nastupa pred publikom obično dug i nesiguran. E-play taj put skraćuje na jedno veče, i bez takmičarskog konteksta, dete koje stane pored basistkinje ne nadmeće se ni sa kim, nego uči na najbržem mogućem kursu, onom uživo.

Organizacija proizvođača fonograma Srbije stala je iza koncerta, što ga izmešta iz kategorije simpatične privatne inicijative i stavlja u širi okvir podrške mladim izvođačima, onaj isti okvir o kome se u domaćoj kulturnoj politici često priča, a ređe i sprovodi.

Cvetković je koncept objasnila rečima koje zvuče kao poziv, ne kao najava:

Ovo je jedan specijalan koncert na kojem ćemo imati nekoliko gostiju, mladih, budućih muzičara. Pre nekoliko godina imali smo koncert sa gostima, kada smo, pored ostalih renomiranih muzičara, pozvali i jednog Trutovog učenika koji je tada imao 11 godina i sjajno sa nama odsvirao „Šamarčinu”. Još tada sam pomislila da moramo da ponovimo nešto slično sa klincima. Tako da, ovo je ta prilika. Imaćemo mlade goste, svi su mlađi od 18 godina, a sviraćemo naše pesme sa poslednjeg albuma, ali i pesme sa prvog albuma.

Isti razlog je ponovila i kad je govorila o publici kojoj se koncert obraća, ne samo o gostima na bini.

„Ovo je specijalan koncert za našu publiku, ali ujedno i poziv klincima da dođu i sviraju sa nama, kao i njihovim roditeljima da ih podrže i bodre. Želimo da im pružimo priliku da osete energiju bine”, dodala je Cvetković.

Zašto je bitno ko je poslednji svirao „Šamarčinu”

Anegdota o jedanaestogodišnjaku nije samo zgodan uvod, ona je i jedini opipljiv dokaz da format radi. Osam ili devet godina posle tog nastupa, taj isti detalj je i dalje prva rečenica kojom bend objašnjava zašto ovo rade, što znači da ga scena i publika pamte bolje nego pokoji album. Redovnim gostujućim nastupima E-play je već pokazao da mu takmičenje sa sopstvenim egom oko toga ko stoji u centru bine ne predstavlja problem. Sada taj princip primenjuje sistematski, na koncertu koji od početka nosi naziv gosta, ne benda.

Test tog principa dolazi baš 3. oktobra, kada gostiju nije jedan nego nekoliko, i kada nijedan od njih nije prošao audiciju nego samo probu. Ako iole liči na scenu sa „Šamarčinom”, klub SOKOJ će te večeri imati publiku koja dolazi zbog dece, a ne uprkos njima.