Đorđe Marjanović dobio mural, i to sa pravim potpisom

Fasada u Ulici Miloša Pocerca izgleda kao stotine drugih u Beogradu, obična zgrada bez ijedne spomen ploče, sve dok se pogled ne zaustavi na zidu gde je naslikan lik Đorđa Marjanovića, a ispod njega njegov potpis. Taj potpis nije generisan po fontu koji podseća na rukopis, nego je pravi autogram, izvučen iz porodičnog albuma i prenet na zid tačno onakav kakav je bio dok ga je pevač ostavljao na razglednicama i pismima obožavaocima. Mural je osvanuo pet godina posle Marjanovićeve smrti u maju 2021, na zgradi u kojoj je decenijama živeo.

Slikanje je počelo 8. septembra, a idejni tvorci nisu ni institucija ni gradska uprava, nego stanari te zgrade i komšije iz ulice, koji su inicijativu odobrili potpisima pre nego što je crtanje uopšte počelo. Dan kasnije, u razgovoru za N1, sin pevača Marko Marjanović prvi put je javno govorio o poreklu potpisa na zidu i najavio koncert povodom velikog jubileja. Reakcija okoline, kaže, bila je jednoglasna: “Gotovo svako je komentarisao… Zaslužio je”, preneo je za Novu.rs.

Ime autora murala se, međutim, ne pojavljuje svuda podjednako. Jedino je N1, u razgovoru sa Markom Marjanovićem, zabeležio da je zid oslikao “Saski Art”, dok tekst istog portala posvećen samom događaju, kao ni tekst Nova.rs, ime izvođača uopšte ne pominje, iako oba pišu o istom zidu istog dana. Ista neujednačenost prati i lokaciju: samo N1 u razgovoru sa sinom navodi tačnu adresu, Ulicu Miloša Pocerca na Savskom vencu, dok druga dva teksta ostaju kod opštije formulacije, zgrada u kojoj je živeo.

Otkud pravi potpis na muralu?

Deo priče koji ovaj mural izdvaja od uobičajenog žanra street art omaža jeste upravo potpis, i Marko Marjanović objašnjava da nije reč o improvizaciji umetnika, nego o dokumentu koji je sam pronašao i predao na dalju obradu.

“To je njegov autogram, koji sam ja iskopao iz arhive i želeo da to ostavim. Po tome, autogram mu je bio i poznat, i poznat po tome da je svakom svom fanu potpisivao one razglednice, već kako su to zvali, ploče, odgovarao na pisma, uvek sa svojim prepoznatljivim potpisom”, kazao je Marko za N1.

Isti sin dodaje da je otac u toj ulici bio i pre svega umetnik i, podjednako, omiljeni komšija, prepoznatljiv po psima koje je svakodnevno šetao, i da su upravo na osnovu toga komšije i pokrenule potpise kojima je crtanje odobreno.

Marjanović je rođen 1931. u Kučevu, gimnaziju je završio u Požarevcu, a farmaciju upisao u Beogradu, studije koje je vremenom napustio zarađujući, kako navodi N1, kao istovarivač vagona, raznosač mleka i novina i inkasant. Prelomna 1958. u Nišu, gde je u pauzi jednog programa otpevao pesmu koja mu je donela ovacije publike i vraćanje na bis, otvorila je karijeru koja ga je odvela i na stadion “Lenjin” u Sovjetskom Savezu, gde je petnaest večeri zaredom pevao pred po petnaest hiljada ljudi. Na domaćoj sceni je, pre svih, skidao mikrofon sa stalka, silazio među publiku i skidao sako tokom nastupa, gest koji je do tada bio nezamisliv za izvođača zabavne muzike, navikle da miruje pred mikrofonom.

O sopstvenom shvatanju te karijere Marjanović je jednom prilikom rekao rečenicu koju je Nova.rs prenela uz mural:

“Želje i snovi nas pokreću i svaki put daju neki novi smisao životu. Srećan sam jer sam uspeo da se ostvarim i kao umetnik i kao porodičan čovek. Voleo bih da sam imao više vremena za druženje i viđanje s prijateljima koji su rasuti po svetu.”

To je rečenica koja mural čini manje spomenikom karijeri, a više spomenikom čoveku koji je, po sopstvenom priznanju, karijeri žrtvovao vreme za bliske ljude, upravo one koji su danas, kao komšije, potpisali inicijativu za zid.

Oko kraja te karijere izvori se ne slažu do detalja. Marko po sećanju smešta poslednji nastup u devedesete godine:

“Pa to je bilo nekih devedeset neke godine, Sava Centar, to je bilo posle Melburna, kada je doživeo taj teži moždani udar. Posle toga se dve godine oporavljao, i onda je napravio jedan oproštajni koncert u Sava Centru.”

N1 u posebnom tekstu o karijeri, međutim, navodi da se Marjanović zvanično oprostio od publike koncertom u Sava centru 2004. godine, više od decenije posle moždanog udara u Melburnu 1990. Ni oko godina pri smrti nema potpunog slaganja: obe godine navode maj 2021, ali N1 piše da je Marjanović imao 89, a Nova.rs da je imao 90 godina.

Mural, u svakom slučaju, nije zamišljen kao završna tačka nego kao početak. Marko Marjanović najavljuje koncert povodom sto godina od očevog rođenja, dakle za 2031, nastavak onoga što je, kaže, prošle godine već organizovao uz pomoć MTS dvorane. Za razliku od zvanične spomen ploče ili biste u parku, ovaj mural je došao odozdo, od ljudi koji su pevača godinama sretali u hodniku i na ulici, a ne od institucije koja obeležava godišnjicu, i možda je to razlog što, kako kaže sin, prolazak tom istom ulicom sada nosi drugačiji ton.

“Mogu samo da kažem da sam jako srećan zbog toga što se sve to dogodilo, i što nekako sada, kad prođem njegovom ulicom, osećam ispunjenje, sreću i zadovoljstvo”, kazao je Marko za N1.

Ulica ostaje ista, sused je i dalje sused, samo što na zidu sada stoji potpis kojim se više niko neće javiti na pismo.