Subotica na šest dana postaje prestonica pozorišta za decu

Šest dana u septembru, od 20. do 25., Suboticu ponovo preplave jezici koje dete ne mora da uči da bi ih razumelo: pokret, muzika, senka, lutka. Trideset treće izdanje Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica stiže sa programom od 13 predstava iz deset zemalja Evrope i Azije, i po toj brojci je jedan od gušćih rasporeda koje je ovaj grad ugostio u jednoj sedmici.

Organizator je, kao i ranijih godina, Otvoreni univerzitet Subotica, a program je sastavila selektorka dr Marijana Prpa Fink. Njen izbor ne krije ambiciju: od kineskog teatra senki do velškog pozorišta koje predstavu gradi od lišća i grančica, raspon tehnika je širi nego što bi se od jednog dečjeg festivala očekivalo. Povodom otvaranja, objasnila je šta je vodilo taj izbor:

“Ovogodišnji festival kreiran je u duhu visokih zahteva za tvorce scenskog izraza, pristupačnog scenskog jezika za decu i mlade i raznovrsnosti scenskih elemenata kako glumačkih, tako i lutkarskih kreacija. Trinaest predstava iz deset zemalja Evrope i Azije učiniće za decu i mlade u Subotici šest dana u septembru ove godine neponovljivim iskustvom. Od priča o prijateljstvu i odrastanju, preko junaka koji upoznaju nove neobične svetove, do novih tehnologija koje su sastavni deo života pa i odrastanja, 33. Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica kao i svi do sada, donosi nova saznanja i čulni doživljaj najboljih pozorišnih izraza. Vrhunski izvođači iz Kine, Ujedinjenog kraljevstva/Vels, Poljske, Španije, Italije, Bugarske, Mađarske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine/Republike Srpske i Srbije, doneće duh umetnosti kao međusobnog razumevanja i jezika koji svi znaju.”

Iza te rečenice stoji spisak koji potvrđuje da nije reč o deklaraciji nego o stvarnom programu. Ovo je pun raspored:

• Srbija: „Alisini snovi” (Pozorište za decu i mlade Kragujevac, režija Luana Gramenje), „Čarobna frula” (Pozorište mladih Novi Sad, režija Renata Karola Gatika) i „Zaljubljeni leptiri” (Dečje pozorište Subotica, autorka Amela Vučenović, tehnika tradicionalnog kineskog teatra senki)
• Republika Srpska: „Zaboravljena priča” (Dječije pozorište Republike Srpske, režija Andrej Boka)
• Hrvatska: „Zvijezda i mrak”, predstava o strahu od mraka
• Bugarska: „Aladinova čarobna lampa” (Državno lutkarsko pozorište Ruse, režija Todor Valov)
• Mađarska: „Priča o šargarepi” (pozorište Bobita, autor i reditelj Atila Sabo)
• Italija: „Felicija” (Quintoequilibrio)
• Poljska: „Ojoj: Velika priča o maloj liniji” (pozorište Pinokio iz Lođa, režija Aleksandra Pejč, bez izgovorene reči)
• Španija: „Imigrant”, lutkarska tragikomedija (Teatro Firulete, autor Markos Vilela)
• Vels: „Gde lišće šušti”, interaktivna predstava građena od prirodnih materijala
• Kina: „Sve se menja” (Dečji umetnički teatar, Šangaj) i „Fantastični snovi o planinama i morima” (dramska trupa iz Hangdžoua, autorka Mijao Čžao)

Uprkos širini tog spiska, festival ostaje pre svega lutkarski: većina naslova poseže za lutkom, senkom ili predmetom pre nego za igranim tekstom, i to nije slučajnost nego linija koju je ova subotička manifestacija gradila decenijama unazad. Raniji uspesi to i potvrđuju: festival je 2005. dobio Vukovu nagradu, najviše kulturno priznanje u Srbiji, a 2009. mu je, u istoj godini, stiglo priznanje „Pro urbe” za doprinos Subotici i međunarodna nagrada „Grozdanin kikot” za razvoj dramskog vaspitanja, koju dodeljuje mostarski centar IDEA. Trideset treće izdanje se, drugim rečima, ne pojavljuje niotkuda, nego nastavlja niz koji je ovaj grad, malo koji drugi u regionu, gradio bez prekida.

Ono što ovaj program čini vrednim pažnje nije samo geografska širina, deset zemalja na jednom repertoaru nije mala stvar za grad veličine Subotice, nego to što nijedna od tih zemalja nije tu radi brojke na plakatu. Kinesko pozorište senki, velški teatar od granja i mađarska lutkarska minijatura ne dele publiku slučajno, dele je zato što svaka na svoj način rešava isti zadatak: kako progovoriti jezikom koji dete razume i pre nego što nauči prvo pozorišno pravilo.