„Rano je“, kažu Partibrejkers posle 11 godina ćutanja

Ponedeljak u podne, na frekvenciji Radija Student, zvuk koji poznaje svako ko je ikada slušao domaći rok: bez najave, bez nagoveštaja u prethodnim danima, u etar ulazi nova pesma Partibrejkersa. Za bend koji je publiku navikao da čeka, a onda dobije tačno onoliko koliko je čekanje zaslužilo, ovo je bio trenutak koji se ne najavljuje unapred, nego se jednostavno pusti i ostavi da odjekne.

Pesma se zove „Rano je“, a njeno pojavljivanje na digitalnim servisima 19. septembra zvanično zatvara jedanaest godina ćutanja kada je reč o novom autorskom materijalu. Poslednji put su Cane i društvo ponudili nešto sopstveno na albumu „Sirotinjsko carstvo“, još 2015. godine, i otada je svaka najava povratka bila spekulacija pre nego činjenica. Sada činjenica postoji, nosi naziv izdavačke kuće Odličan Hrčak, i može se čuti na zvaničnom sajtu benda, partibrejkers.rs.

Oko tačnog trenutka kada je pesma stigla do slušalaca postoji izvesno razmimoilaženje. Jedan izvor je, najavljujući radijsku premijeru, pisao da će „Rano je“ na vodeće striming servise stići tek desetak dana posle nastupa na Radiju Student. Drugi, objavljen istog dana kada je pesma zaista puštena, tvrdi da je već 19. septembra dostupna i na Spotifaju i na Dizeru. Koji je od ta dva vremenska okvira bio tačan u trenutku najave, manje je važno od ishoda: pesma je tu, a video spot je, prema onome što bend saopštava, tek u pripremi.

Partibrejkers su osnovani 1982. godine u Beogradu, u vreme kada je novi talas na ovim prostorima tek tražio svoj jezik, i od tada nose ime koje se u regionalnom roku izgovara bez potrebe za objašnjenjem. Pevač Zoran Kostić Cane i gitarista Nebojša Antonijević Anton ostali su, kroz sve promene sastava i decenije koje su usledile, dva imena koja tu priču drže na okupu. Jedanaest godina bez nove pesme, za bend te vrste, nije pauza koja se lako objašnjava kalendarom. To je period u kome su mogli da ćute zauvek, a nisu.

Ono što naslov pesme nosi kao gest, gotovo je duhovitije od bilo kog saopštenja koje bi ga pratilo. „Rano je“, izgovoreno posle jedanaest godina, zvuči kao rečenica koju bi neko izgovorio da opravda kašnjenje, samo što je ovde upotrebljena u trenutku kada je kašnjenje već iza njih. Bend koji je nekada bio sinonim za urgentnost, za muziku koja nije imala vremena da čeka na dozvolu, sada se vraća sa naslovom koji kao da se sam sebi smeje. Ta vrsta ironije ne mora da bude namerna da bi bila tačna.

Povratak nije zamišljen samo kao studijski čin. Odmah posle objave singla sledi i nastavak koncertne sezone: Beograd dobija nastup 26. septembra, dok zagrebačka publika Partibrejkerse čeka u klubu Boogaloo, u subotu, 17. oktobra. Taj koncert je najavljen kao „no phone“ događaj, sa idejom da između benda i publike ne stoji ekran telefona koji sve pretvara u snimak umesto u iskustvo. U vremenu kada se retko koji nastup odigra bez šume podignutih ruku sa telefonima, ovakav ustupak nije marketinški detalj, nego jasan stav o tome kakav koncert žele da odsviraju. Ulaznice za Zagreb idu preko sistema Entrio.

Da li „Rano je“ najavljuje novi album ili ostaje usamljen gest, iz onoga što je do sada rečeno ne može se zaključiti, i to je u redu. Ono što se zaključiti može jeste da je bend koji je jedanaest godina ćutao odabrao da se ne vrati kroz intervju ili najavu turneje, nego kroz pesmu, što je, za sastav sa ovakvom biografijom, jedini povratak koji ima smisla. Prava provera dolazi tek kada se „Rano je“ čuje uživo, prvo u Beogradu, pa u Zagrebu, gde publika bez telefona u ruci neće imati kud drugde da gleda nego u binu.